Prije nekoliko dana moj drug Eso, koji se bavi otkupom sekundarnih sirovina, ispričao mi je sjajnu anegdotu. Došla mu, veli, jedna od stalnih mušterija i donijela gomilu nekakvog pocinčanog suđa, tvrdeći da je aluminijumsko.
Razlog za tu tvrdnju je potpuno razumljiv jer je aluminijum skuplji od željeza bez obzira na to da li je ono pocinčano ili ne.
– Nije to, bolan, aluminijum, nemoj me handriti – kaže njemu Eso, ali mušterija ne odustaje i uporno tvrdi da je suđe od aluminijuma.
– Nije i nije – ne da se Eso.
– Jest i jest – uporna je mušterija.
– Nije i tačka – već ljutito odgovara Eso.
– Aman, slušaj, meni treba 20 maraka, a ti to zovi kako god hoćeš – priznala je na kraju mušterija.
Da li zbog te pokazane iskrenosti ili Esine dobre volje, ali dobio je “cvaju” i zadovoljan otišao kući, a ni Eso nije ostao nezadovoljan jer se slatko nasmijao i nije mu žao što je preplatio “robu”.
U čemu se suštinski razlikuje ova, u bukvalnom smislu, politika s otpada – od zvanične politike u RS i BiH?! Suštinski ni u čemu jer se svi vlastodršci, od načelnika opština i gradonačelnika, preko Vlade Srpske, do Savjeta ministara BiH ponašaju isto kao već pomenuta mušterija, muljajući i prodajući lažne priče samo da bi se domogli para!
Međutim, razlika je u motivima i u tome što vlastodršci izbjegavaju da to priznaju te nam uporno valjaju rog pod svijeću, mu*a pod bubrege ili željezo pod alumijum. Jedni druge optužuju za kriminal i korupciju, izdajničku i probosansku politiku, rušenje interesa RS i nebrigu za obične građane, a u stvarnosti svi gledaju samo s koje strane će namaknuti kredite. A kredite namiču zato što nisu sposobni da upravljaju i zato što ne znaju da naprave pare, osim prodajom državne imovine i preduzeća ili emitovanjem obveznica, pa su krediti i zaduženja jedini način da izmire obaveze prema korisnicima lokalnog, republičkog ili državnog budžeta sa ciljem da se što duže zadrže na vlasti.
Drugim riječima, našim vlastodršcima, kao i mušteriji s otpada, trebaju pare, a da li će se zvati IPA fondovi, ruski kredit, trezorski zapisi ili nekako drugačije, potpuno je svejedno. Problem je u tome što Esinoj mušteriji pare trebaju da bi prehranio porodicu, a njima da ostanu u foteljama. I u tome i jeste razlika između čestite politike s otpada i otpadne politike koju oni vode!
