Nagrada “Skender Kulenović” spada u red značajnih književnih priznanja, ona ima svoje zavidno trajanje i spisak dobitnika koji su svojevrsna antologija naše poezije. Svakako da mi čini čast i veliko priznanje što je i moje ime upisano u taj spisak.
Istakao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” dobitnik ovogodišnje nagrade “Skender Kulenović” na 43. književnim susretima na Kozari, pjesnik Nikola Vujčić, koji je nagradu dobio za zbirku pjesama “Svedočenje” u izdanju “Povelje” iz Kraljeva.
* GLAS: Citatom “Pesma postoji izvan sveta o kojem peva i u kojem je nastala” kritičari su opisali Vašu poeziju. Može li se naći veza između nekih Vaših stihova i Skenderove “Stojanke majke Knežopoljke”, u smislu da su stihovi postali bezvremenski?
VUJČIĆ: Skender je veliki pesnik našeg jezika. Oprobao se u dvema vrlo zahtevnim pesničkim formama – poemi i sonetu i u obema ostavio delo trajne vrednosti. Njegove poeme su snažno svedočenje o ratnoj ljudskoj patnji, ali je i u sonetima, dakle na malom pesničkom prostoru (koga je stihovima rastezao, da mu ne bi bio tesan) iskazao velika ljudska osećanja i dileme. Ono što fascinira u njegovoj poeziji je bujnost i čulnost jezika. Soneti su bliži mom pesničkom svetu. Bliska mi je projekcija njegovog unutrašnjeg života, gustina stiha, slikovitost, gotovo likovnost i njena višeslojnost u oslikavanju ljudskog postojanja i ta, izvesna seta i melanholičnost koja zrači iz stihova.
* GLAS: Prijedorčani Vas nestrpljivo očekuju na legendarnoj Kozari. Kako biste ljubiteljima poezije ukratko preporučili svoju nagrađenu knjigu poezije “Svedočenje”?
VUJČIĆ: Biće mi drago što ću biti gost Prijedora i Kozare na ovogodišnjim susretima. Moj zavičaj, Banija, i ovi prostori su imali sličnu sudbinu kroz vremena koja su iza nas. Delili smo iste patnje i radosti. Pesnik ne može da menja svet, on može samo da upozori i da bude svedok promena u svetu. Zato je, za mene, pisanje neka vrsta svedočenja o svetu, njegovim tajnama i promenama. Pesme okupljene u ovoj knjizi svedoče o mom prisustvu i mom doživljavanju dana koji su prohujali. U njima ima puno slika iz detinjstva, iz zavičaja, one ne govore o velikim, istorijskim događanjima, već o sitnim detaljima kroz koje se najtananije iskazuje krhkost ljudskog bića.
* GLAS: Objavili ste desetinu knjiga poezije, kojima su teme univerzalne pojave, ali i svakodnevica. Koliko se to promijenilo, odnosno da li je današnja svakodnevica bolja ili lošija inspiracija za pjesnika?
VUJČIĆ: Vreme i događaji se talože u nama i pesnik peva iz toga taloga. Moglo bi se reći da pesnik uvek peva iz prošloga, iz onoga što je doživeo, što se u njemu koncentrisalo i što želi, ponovo, da izađe na površinu kroz stihove. Pesma je za mene sublimacija onog što sam proživeo, što se u mene utisnulo. To ne znači da će pesma pre nastati i da će biti bolja ako su impulsi sadašnjosti jaki, ako su senzacije koje doživljavamo upečatljive. Nekad pesma nastane iz sitnice, iz pogleda, nikne iz jedne reči kao što iz semenke nikne biljka. Moje pesme nastaju iz znakova koje je vreme utisnulo kao ožiljke u moje telo. One su zbir ličnih detalja iz svakodnevnog života ili sećanje na prošlo vreme. Svako od nas ima svoju vlastitu, malu istoriju koju nosi kao breme. To je naše iskustvo. I mi sami smo postali vreme jer smo ga apsorbovali. I ne prolazi vreme, već prolazimo mi. Naša srca su satovi koji otkucavaju to vreme. U tome našem “malom vremenu” koje obuhvata našu sadašnjost i prošlost, a koje zovu i – život, dovoljno je inspiracija za svakojake ljudske delatnosti pa tako i za pesme.
* GLAS: Kada se spomene svakodnevica, neizbježno se nameće i pitanje sudbine ćirilice. Hoće li ona preživjeti?
VUJČIĆ: Pisma su alatke za kroćenje i identifikaciju jezika. Kad ne bi bilo pisma, jezik bi se razlio u svojoj usmenosti. Mnogi, pogrešno, preferiraju latinično pismo, kao univerzalnije, brkajući pojmove pisma i jezika. Ja, naravno, znam latinicu, ali ne mogu pročitati nijednu reč, recimo, danskog jezika, jer ne znam taj jezik. Dakle, ako znaš latinicu, to ne znači da možeš pročitati sve što je tim pismom i ispisano. Moraš znati i jezik. Veliki neprijatelj u potiskivanju ćiriličnog pisma je naš nemar i ova era tehnološke i ekonomske agresivnosti, koja nam nameće ne samo latinicu već nam kvari i jezik.
Susreti
Svečano otvaranje Književnih susreta i veče posvećeno Branku Ćopiću “Kozara Ćopiću” biće održano u petak, 25. septembra, u 20 časova u Pozorištu Prijedor. Nagrada “Skender Kulenović” će ovogodišnjem laureatu Nikoli Vujčiću biti uručena u subotu, 26. septembra, na centralnoj manifestaciji Književnih susreta na Kozari. Veče laureata, gdje će Vujčić predstaviti svoju nagrađenu knjigu poezije “Svedočenje”, zakazano je iste večeri od 20 časova u Galeriji “96” u Prijedoru.
