Nećemo dozvoliti objavljivanje postova koji se tiču aktuelne politike u Srbiji… Svako ko objavi još bilo šta o dnevnoj politici (srpskoj) i onome što nije tema grupe biće izbačen (i, bogami, izbacuju rusofile)…“ „Ova je grupa napravljena za one koji vole Ruse i Rusiju.
Ova grupa nije vezana za aktuelnu politiku…“, ovo su samo neke od čestih pismenih intervencija „osnivača“ grupe Rusofili, na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), pošto je grupa svojim primamljivim nazivom već skupila nekoliko hiljada „poštenih i prevarenih“ članova.
Prije svega, znaju li Osnivači, šta je uopšte rusofilstvo? Koji je to nivo obrazovanja, pismenosti i svijesti, potrebnog jednom Osnivaču da bi se nosio sa tako ozbiljnom materijom, na prečac presuđujući drugima zbog njihovih iskrenih osjećanja? Jednu od definicija šta je rusofilija, po mišljenju profesora Branimira Kuljanina, dao je Vladimir Solovljev(ruski filozof i pjesnik, pisac pamfleta i književni kritičar) rekavši da je ideal onih koji vole ovu zemlju, “Sveta Rusija, posvećena istini i pravdi”.
Profesor Kuljanin, koji je ujedno i predstavnik Udruženja Srpsko-ruski most u Republici Srpskoj, ističe da su rusofili danas oni koji vjeruju u najviše moralne ideale i bore se za njih. Slovenofil Nikolaj Danilevski, ruski filozof i geopolitikolog, ideolog panslavizma i autor kapitalnog djela Rusija i Evropa, dao je poseban doprinos razvoju osjećanja rusofilstva kod Srba.
„Evropa je neprijateljski nastrojena prema nama, i to nije puka slučajnost, nego suštinska stvar. To znači da Evropa za nas ne predstavlja opasnost samo onda kada ratuje sama protiv sebe… Mi, dakle, moramo da odbacimo misao o bilo kakvom solidarisanju sa evropskim interesima.“, pisao je Danilevski u svojoj bibliji slovenofilstva Rusija i Evropa.
Politički afinitet je jedan od načina pojedinca da uspostavlja veze sa svojim istomišljenicima. Zar nije normalno da se većina ljudi trudi da kao ličnost bude priznata od drugih, očekujući uvažavanje njihove posebnosti, a u isto vrijeme – tražeći da se identifikuju kao dio neke političke grupe, pa i na društvenim mrežama.
U svojoj mentalnoj strukturi, ljudi posjeduju snažnu potrebu za potvrdom svog političkog identiteta! Otuda činjenica da je razvoj društvenih mreža i doživio toliki uspjeh. Politički nastup zahtjeva stvaranje jasnih granica u grupi i van nje, sa jasnim i opšte prihvaćenim očekivanjima u vezi sa odgovarajućim ponašanjem.
Brisaćemo vas!
Znači li to da čak, iako je srpska politika antiruska, a kažu da jeste,(Nećemo dozvoliti objavljivanje postova koji se tiču aktuelne politike u Srbiji.), članovi grupe Rusofiline mogu i ne smiju iskazati svoje neslaganje s politikom svoje vlade prema Rusiji? Inače, koja su to propisana pravila osnivača „proruskih“ grupa, na prvom mjestu grupe Rusofili?
Onda, šta je to što Srbi rusofili smiju objavljivati ili komentarisati, ako im nije dozvoljeno ono najvažnije i što „se tiče aktuelne politike u Srbiji“, a koja neposredno šteti odnosu dva bratska naroda i, vjerovatno, čini nepopravljivu i istorijsku grešku? Rusija, kao velika sila, ne može imati štete koliko mala Srbija, koja je odavno u čeljustima zapadnih fašista.
Kako tako zamišljeno „rusofilstvo“ može pomoći očuvanju bratstva i dobrih odnosa sa Rusijom, i šta je cilj i namjera osnivanja takve grupe? Jedini moguć odgovor na to pitanje je: Aktuelna prozapadna vlast u Beogradu želi da kontroliše najbrojniji dio srpskog stanovništva – rusofile; na sve načine, koristeći i najsavremenije komunikacione tehnologije?
Mislim, dakle, da na svaki način aktuelna politička elita u Beogradu „grabi“ rusofile pod svoje skute i rukave, kontrolišući ih i ometajući njihovo djelovanje na svakom koraku i mjestu, pa i na društvenim mrežama. Najkritičnije mase, koji bi se mogle hrabrije suprotstaviti njenoj samovolji i uništenju Srbije, ometaju se i na ovaj način.
