Naučnici su izneli nove argumente zašto i koliko sedeći način života povećava rizik od mnogih teških bolesti. Ni svakodnevne vežbe ne mogu da pomognu ako se puno radno vreme provede u stolici
Dugo se verovalo da je preterano sedenje štetno samo za kičmu, ali nova naučna saznanja potvrđuju da je ono pogubno za ceo organizam. Nekoliko studija je ukazalo na postojanje veze između dugotrajnog sedenja i opasnosti od teških bolesti, pa čak i prevremene smrti kod one trećine ljudi koji, kako pokazuju statistike, za radnim stolom provode duže od 10 sati dnevno.
Svakodnevno sedenje na poslu uzrok je mnogih bolesti, od kojih su najopasnije dijabetes i srčani problemi, zaključili su naučnici Univerziteta u Lesteru, na osnovu analiza u kojima je učestvovalo 800.000 ljudi. Prema rečima dr Eme Vilmot, ni svakodnevne vežbe ne mogu da pomognu ako se osam sati u toku dana provede na stolici. Oni koji mnogo sede imaju dva puta veći rizik da obole od dijabetesa, bolesti srca i bubrega.
– Ako sedite po četiri sata u stolici pet dana u nedelji, a kičma se ne kreće, kolena i kukovi su savijeni, telo postaje ukočeno. Mišići slabe i organizam počinje da oboleva – kaže Tim Alardis, osteopata i fizioterapeut iz Velike Britanije.
Iako su medicinski zvaničnici izdali preporuke koji je minimum potrebne fizičke aktivnosti, oni nisu predložili da se ograniči vreme provedeno u sedećem položaju.
– Posle četiri sata sedenja, telo počinje da šalje signale da mu je loše – kaže Elin Eklbom-Bak iz švedske Škole za sport i medicinske nauke.
Čak i za one koji vežbaju sedenje je loše. Prvo što strada jesu leđa: zbog lošeg držanja tela, javljaju se jaki bolovi u ramenima, vratu i leđima. Usled ograničenog kretanja većina velikih mišićnih grupa prolazi kroz duge faze nepokretnosti pa mišići postaju slabi i javljaju se grčevi.
Posledica sedentarnog načina života jeste i nagomilavanje kilograma. Naučna istraživanja pokazala su da nedostatak fizičke aktivnosti smanjuje proizvodnju enzima koji se bori protiv gomilanja masti u organizmu čak do 50 odsto. Preterano sedenje usporava metabolizam i izaziva promene telesnih funkcija, što dovodi do povećanja telesne težine.
Sedenje podiže i nivo holesterola u krvi: posle nekoliko sati dobar (zdrav) holesterol pada za 20 odsto, a enzimske aktivnosti za 90 odsto.
Studija koja je nedavno sprovedena u Kanadi dokazala je da postoji čvrsta veza između višesatnog sedenja i učestalosti kardiovaskularnih bolesti, koje nekad imaju i fatalan ishod.
Osobe koje ispred računara i televizora dnevno provode više od 11 sati povećavaju rizik od srčanog udara za 67 odsto, a svaki sat proveden u sedećem položaju povećava šanse za nastanak srčanih oboljenja.
Za ljude koji svakodnevno vežbaju ali, ipak, dosta sede, bolje da vežbanje podele u više delova u toku dana. Sedeći način života povećava i šanse za pojavu dijabetesa za čak sedam odsto. Usporene telesne funkcije dovode do povećanja nivoa šećera u krvi, jer telu nije potrebna energija, pa šećer ostaje u krvi. U studiji objavljenoj u “Britanskom žurnalu” navodi se da nakon četiri sata sedenja telo počinje da prekida produkciju lipaze, enzima koji apsorbuje masti.
Osobe koje obavljaju kancelarijski posao ili posao koji zahteva sate sedenja, trebalo bi da, dok rade, stoje barem dva sata kako bi bili zdraviji i duže živeli, otkriva najnovije britansko istraživanje. U studiji, objavljenoj u časopisu British Journal of Sports Medicine, navodi se da bi idealno bilo raditi stojeći četiri sata, ali da je za početak dovoljno i samo dva. Savetuje se zaposlenima da uvek stoje kada razgovaraju telefonom i da protegnu malo noge, makar i po kancelariji.
OŠTEĆENjE ORGANA
Srčani problemi
Mišići sagorevaju manje masti i krv protiče sporije kroz organizam tokom sedenja, dozvoljavajući tako masnim kiselinama da lakše zapuše srčane arterije. Predugo sedenje povezano je sa povećanjem krvnog pritiska i povišenim holesterolom, pa oni koji sede imaju dvaput veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti.
Prekomeran rad pankreasa
Pankreas proizvodi insulin, hormon koji šalje glukozu ćelijama kako bi stvarale energiju. Ali ćelije u besposlenim mišićima ne dočekuju spremno insulin, pa ga pankreas sve više i više proizvodi, što dovodi do nastanka dijabetesa i drugih bolesti.
Kancer debelog creva
Studije su našle vezu između dugog sedenja i raka debelog creva, kancera dojke i raka endometrijuma. Uzroci nisu dovoljno jasni, ali po jednoj teoriji višak insulina ubrzava rast kancerogenih ćelija. S druge strane, redovno vežbanje i dovoljno kretanja oslobađaju prirodne antioksidanse koji ubijaju loše ćelije, potencijalne uzroke nastanka raka.
DEGENERACIJA MIŠIĆA
Mekani trbušnjaci
Kad se krećete, stojite ili sedite pravilno, mišići stomaka drže vaše telo uspravnim. Ali, kad se uvalite u stolicu, oni postaju neupotrebljivi. Slabi leđni i trbušni mišići dozvoljavaju kičmi da se krivi do stanja koje se zove lordoza.
Opušteni gluteus
Tokom sedenja mišići gluteusa ne rade gotovo ništa, pa se lako navikavaju na to stanje. Kada su ovi mišići mekani, slabe i onemogućavaju normalan hod i korak.
PROBLEMI SA NOGAMA
Slaba cirkulacija: Dugo sedenje usporava cirkulaciju pa se krv zadržava u nogama. Problemi koju mogu da nastanu su otečeni zglobovi, proširene vene i nastanak tromboze.
SLABA LEĐA
Nesavitljiva kičma: Kičma koja se slabo pokreće postaje nesavitljiva i podložnija povređivanju u svakodnevnim aktivnostima. Kada se krećemo, mekani diskovi između pršljenova istežu se i skupljaju, dovodeći u telo svežu krv i nutrijente. Kada dugo sedimo, diskovi su zgnječeni i gube elastičnost.
Oštećenje diska: Osobe koje provode previše vremena u sedalnom položaju češće obolevaju od diskus hernije. Bočno-slabinski mišić (lat. iliopsoas) koji se proteže od pršljenova kičmenog stuba do butne kosti preko zgloba kuka, kada je zategnut gura lumbalni deo leđa ka napred. Tako je ceo donji deo leđa oslonjen na sedalne kosti, zbog čeka nastaju nesnosni bolovi u lumbalnom delu leđa i karlici.
SMRTNOST USLED PREDUGOG SEDENjA
Nedavno istraživanje pokazalo je da su oni koji su tokom osmogodišnje studije više od sedam sati dnevno provodili u sedenju gledajući televizuju imali za 61 odsto veći rizik od smrti od onih koji su ispred TV ekrana bili samo jedan sat dnevno.
