Od mog prvog izvođenja poeme “Stojanka majka Knežopoljka” prošlo je najmanje 40 godina i sada je očigledno da sam dovoljno sazrela da sa punim pokrićem mogu da kažem ovu pesmu, koja je beskrajno uzbudljiva i zahtevna. Sa pijetetom sam joj prišla i rezultat i utisak je bio takav da je izazvao neverovatnu reakciju i u publici i na sceni.
Rekla je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” beogradska glumica Andrijana Videnović koja je bila gost na 43. književnim susretima na Kozari, a njeno upečatljivo izvođenje poeme Skendera Kulenovića publiku na Mrakovici ostavilo je u nedoumici da li da aplaudiraju primjereno manifestaciji ili još mnogo jače.
Ova glumica, koji mnogi prepoznaju po ulogama u seriji “Varljivo leto”, “Sivi dom”, “Ljubav i mržnja” i drugima, a čijoj ljepoti godine daju pravu boju, izjavila je da ni publika nije mogla da ocijeni kakav to aplauz treba da uputi, tako da ni ona nije znala da li na kraju njenog izvođenja treba da se pokloni.
– Ovo je meni bila premijera i ja sam se za ovu, kao i svaku svoju pozorišnu premijeru veoma ozbiljno spremala. Nikada ranije nisam izvela “Stojanku majku Knežopoljku”. Jesam ranije pokušala, kao devojčica u petom razredu osnovne škole. Iz čitanke sam naučila deo koji je bio u njoj i išla čak i na takmičenje s tim i bila razočarana što nisam pobedila – istakla je Videnovićeva.
Dodala je da joj je tada glumac, koji je bio u žiriju rekao: “Devojčice, vi ste divni, ali nije ovo za decu” i naravno, bio je potpuno u pravu.
Kazala je da je susretima na Kozari oduševljena i da se u Prijedoru našla po drugi put.
– Ovde sam prvi pu bila pre nekoliko meseci kada je Dragan Jovanović Danilov imao predstavljanje romana “Talasi beogradskog mora” i njegove poezije. Već godinama predstavljam njegovu poeziju i nju najčešće govorim – rekla je Videnovićeva.
Ona je glumu diplomirala na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu i bila u klasi, između ostalih i sa Olgom Odanović i Lidijom Vukićević. Nema pravog objašnjenja zašto glumica iz te generacije malo ima, pa nema, a uvijek su tu negdje.
– Ne znam da li je to sudbina čitave jedne generacija devedesetih, ali je sigurno da su izgubljene naše najbolje godine, u kojima se, košarkaškim rečnikom rečeno, “zakucava”, jer smo mi završile akademiju 1985. godine i taman smo krenule da se razmahnemo i onda se desilo što se desilo i odjednom je pet-šest naših godina nestalo. Ja sam to vreme popunila onim što je možda i najvažnije, rodila sam dete i počela da se bavim pedagoškim radom i to mi je prošlo relativno neosetno – kazala je Videnovićeva.
Kako je istakla ova glumica, činjenica je da je to što rijetko radi na televiziji i pozorištu počinje da joj nedostaje. Ali budući da na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici predaje dikciju, pedagoški rad je svakako ispunjava.
– Glumom svi hoće da se bave, oduvek je tako bilo. Imam studente sa raznih strana. Dolaze nam iz Vojvodine, iz Kragujevca, Niša, Leskovca, Vranja, pa i Beograda, ko ne prođe na tamošnjoj akademiji – rekla je Videnovićeva.
Kazala je da studente uči da budu strpljivi i da čekaju neko svoje vrijeme.
