Kada su veze u pitanju, moje iskustvo je veoma ograničeno. A pod „veoma ograničeno“ mislim da nikada, ali nikada, nisam bila u vezi.
Ponekada se pitam da u pitanju možda nije loša karma koja me sustiže zbog svih onih mejlova koje nisam prosledila dalje u mladosti („ako ne podelite ovaj mejl sa barem još 19 osoba NIKADA NEĆETE PRONAĆI LJUBAV). Ponekada mislim da samnom nešto ozbiljno nije u redu, a desi se i da se zapitam da li bi stvari bile drugačije da sam deo neke druge kulture zabavljanja.
Međutim, neoboriva činjenica je da je ovo moja situacija – bez obzira na razlog. I znam da postoji još ljudi koji dele moju sudbinu.
Zato sam nakon dosta razmišljanja uspela da dođem do ovih ispovesti kao device u zabavljanju:
Nikada nisam bila u ozbiljnoj vezi
Zapravo, možda bi trebalo da precrtam „ozbiljnoj“ i odmah pređem na istinu: Nikada nisam bila u vezi. Ali jesam bila u kojekakvim, kako ja volim da iz zovem, „pseudo-vezama“.
Znate o čemu pričam: to su one u kojima se stalno spanđaš sa nekim svaki put kada si pijana, i to traje nekoliko godina, ili kada stalno izlaziš na sastanke, spavaš sa tipovima ali nikada sebe ne zovete parom.
Imala sam popriličan broj takvih veza. Ali pravu, u kojoj bih ga zvala „dečkom“, a on mene „devojkom“ i zajedno idemo u prodavnicu i otvoreno se držimo za ruke pred svima? To nikada nisam imala.
Želela bih za sve to da krivim kulturu izlaženja, ali moguće je da je sve moja greška
Znam da nisam jedina osoba sa ovako ograničenim iskustvom kada su veze u pitanju. Čini se da je to prilično uobičajeno danas.
Imam osećaj kao da stalno slušam kako je moderna kultura izlaženja ubila koncept romantike i izlaženja.
Ljudi naših godina nikada neće biti u vezi. Zato što se tradicionalne veze više ne stvaraju. I deo mene se slaže sa time.
Ali, postoji i drugi (pametniji) deo mene koji zna da preterujem. Da, postoji još puno ljudi poput mene. Verovatno više nego u bilo kojoj drugoj generaciji.
Ali isto tako, postoji i mnogo njih koji su našli prave veze (sa imenima i držanjem ruku!) uprkos svemu ovome.
Sve što je ta nova kultura uradila jeste to da mi je olakšala da vodim svoj život onako kako bih ga vodila i da sam rođena u nekom konzervativnijem vremenu.
Nije me ta kultura napravila samom. Sama sam zato što sam izuzetno izbirljiva, i da budem krajnje iskrena, nisam spremna za nešto ozbiljno.
Samoća me čini jačom, ali me isto čini i nesigurnom
Sa jedne strane jako je neprijatno što imam 22 godine i nikada nisam bila u pravoj vezi.
Poslednji put kada sam proveravala, to i nije nešto čime bi trebalo da se ponosim. Da li nešto nije u redu samnom? Da li ću ikada biti u vezi?
Čak i da je odgovor na drugo pitanje „da“ – kako ću znati šta treba da radim ako nisam imala nikakvu praksu?
Sva ova pitanja su, da budem iskrena, zastrašujuća.
Ali postojii drugi deo mene koji se oseća neverovatno osnaženo i ne da mi da se zadovoljim bilo čime što nije ono što tačno želim.
Naravno, mogla sam da budem u vezi da sam želela da pokušam. Mogla sam da se zabavljam sa svim tim tipovima za kojima nisam odlepila, i mogli smo da imamo dugu i glupu vezu koja bi bila gubljenje vremena i u kojoj ne bih ništa osećala.
Duboko u sebi znam da zaslužujem više od toga. Radije bih čekala onog pravog, nego se zadovoljila onim dostupnim.
Za svo ovo vreme naučila sam da biti sama nije kraj sveta. Ta samoća mi je dala vreme da postanem ono što danas jesam.
Uverena sam da znam ko je prava osoba
Postoji određena moć koja dolazi sa poznavanjem sebe kao osobe, a to je moć da znate šta tražite.
Ne, ne mogu da vam dam tačnu listu kvaliteta i specifikacija koje tražim u toj misterioznoj osobi koja će me oboriti sa nogu u narednih 5 minuta ili 30 godina.
Ali znam da ću biti sigurna da je u pitanju osoba koju sam ceo život čekala kada ga napokon upoznam.
