Ok, iz naslova ste shvatili da sam “navučena” na dejtove. Prve sastanke, da budem preciznija. Neko bude zavisan od alkohola, marihuane, opijanja po kafanama, neko je opsednut seksom, neko garderobom, a ja eto prokleto uživam da idem na dejtove. Sa različitim tipovima, podrazumeva se.
Možda je red da se prvo predstavim – imam 26 godina, rođena sam Beograđanka, završila sam ekonomiju i radim u jednoj nemačkoj kompaniji. Atraktivna sam plavuša, lepuškasta sam, furam skupe krpice, idem redovno kod frizera i stvarno, stvarno sam zgodna, mada iskreno teretanu prezirem, ali imala sam sreće – “majka Priroda” mi je dala dobro telo. Mislim da me muškarci svrstavaju u “dobre ribe”. Ne mislim, znam zapravo – u klubovima me startuju bar tri puta za noć, na Instagramu, Fejsbuku i Tviteru imam na stotine pratilaca i nedeljno deset poziva na piće. Najmanje.
Naravno da prihvatam pozive na dejtove. Ne sa svima, razume se. Pravim “ozbiljnu” selekciju – mene ne zanimaju neuspešni, niski, prosečni, priglupi, nešarmantni, loše obučeni tipovi. Ni oni iz unutrašnjosti, iskreno. Ne zanima me nijedan tip za koga mislim da postoji i najmanji procenat šanse da ne želim da ga poljubim, bar iz onoga što se na prvi pogled “nudi”. Ljudi kažu “izgled nije važan”. E pa, meni jeste, i moj izbor uvek padne na muškarce koji izgledaju TOP.
Elem, čak i kada napravim selekciju, izbor ostane veliki. Pa, ja jednostavno izađem sa svima. U proseku mesečno imam pet prvih sastanaka. I nekoliko drugih ili trećih. Da, neki muškarci dobiju još šansi.
Prvi sastanci su stvarno dobra stvar – slatko flertovanje i udvaranje koje ide pre toga, muški trud, ono lepo uzbuđenje u stomaku, čuvena pitanja “šta ću da obučem”, “gde ćemo ići”… Ali, zapravo, ono što u meni stvarno budi adrenalin jeste njihovo oduševljenje i reakcija na mene. To volim, to mi daje samopouzdanje, elan, to čini moj život savršenim. Pomalo bolesno, priznajem. Ima još jedan plus u toj priči sa prvim sastancima – besplatne večere, ručkovi, kokteli, odlasci u bioskop…
Bilo kako bilo, poželela sam da imam dečka, ide zima i nekako mi se dopala ideja da gledamo filmove zajedno subotom uveče, da petkom izađemo u klub sa zajedničkim društvom, da me upozna sa roditeljima, da me neko voli i ja nekog volim. Zato sam intenzivirala svoje dejtove i bacila se u ozbiljnu potragu za savršenim kandidatom. Ali, ništa nije bilo tako idilično…
Izašla sam na 20 dejtova tačno za 100 dana. Dakle, svaki peti dan po jedan prvi sastanak. Samo sam sa trojicom poželela i drugi.
Jedan je bio pet godina mlađi od mene i jeb*ga – hteo je samo seks. Šteta. Produžila sam dalje.
S drugim sam se upustila u neku vrstu veze, štimalo je tačno 17 dana. Onda mi je iskreno na vrh glave bilo što nema svoj auto i dopisuje se sa još 8 “riba” uporedo. To je stvarno sramotno. Produžila sam dalje.
Treći je bio stvarno dobar tip – savršen skoro. Bilo nam je lepo nekoliko dana, a onda su ga poslovne obaveze odvele na drugi kraj sveta. Tamo će i ostati. Produžila sam dalje.
Dakle, ovo je moj zaključak – muškarci su uglavnom dosadni, glupi, prosečni, već viđeni, predvidivi, ČAK I KADA NA PRVI POGLED DELUJU DRUGAČIJE. Oni šarmantni, uspešni i lepi su uglavnom švaleri. Ili su obavezno mlađi od vas. Ako vam se čini da je savršen, sačekajte još par dana i promenićete mišljenje. A ako je stvarno savršen, sačekajte još par dana i desiće se nešto što će pokvariti savršenost. A ako je stvarno savršen, prošlo je par dana i nije se desilo ništa što će to pokvariti – onda ste “ubole” premiju.
Dok ne “ubodem” premiju, ja se vraćam mojim dejtovima. Upravo odlazim na jedan!
