Još kao dete maštao sam da dođem u Humsku, da zakoračim na teren na kojem su pre mene legende crno-belih i jugoslovenskog fudbala izvojevale najveće pobede za trofejni klub.. Igrao sam, osvajao titule, bio u inostranstvu , ali je i tada ostao nedosanjan san da jednog dana postanem trener Partizana.
Kada sam se marta 2015. godine vratio kući i preuzeo momke koji na svom dresu imaju grb, koji je ponos svih nas koji smo odrasli uz ovaj klub, znao sam da je preda mnom najveći izazov, najteži posao, ali ostvarenje mog sna, vratiti trofej na šampionske police i ući u Ligu šampiona ili Evrope.
Svakim danom na terenu i van njega izgarao sam zajedno sa saradnicima i momcima za svaki bod. Radovali se zajedno i odbolovali svaki poraz, jer u Partizanu se samo pobede broje.
Huk sa juga, podrška navijača i kada je najteže, terali su nas dalje i dalje i kada smo crpeli poslednji atom snage!
Stoga mi je velika čast da sam bio deo Partizanove porodice, da sam svojim radom i zalaganjem uz sve zaposlene u klubu, stručni štab, saradnike i prvenstveno igrače još jedan trofej vratio i ispisao nove stranice istorije mog kluba. Tu radost kada se podigne pehar, a čuje Partizanova himna, može da oseti samo neko ko je od malena rastao uz Parni valjak.
U Partizanu nema predaha. Pobeda se podrazumeva i novi ciljevi se postavljaju. Ono što su mnogi mislili da je nemoguće, mi smo ostvarili, direktan plasman u Ligu Evrope! Adrenalin, radost, tuga i samo jedna misao uvek su nas vodili napred, a to je – da se za Partizan gine i da Evropa šampiona nikada nije daleko!
U teškim trenucima za klub inkasirali smo 7 miliona evra. Pobedili smo velike ekipe, uspeli da se izborimo za prvo mesto u grupi Lige Evrope i ostanemo na plus šest! Izvojevali smo pobedu nad Steuom, prvi put pobedili klub iz Bundes lige u Nemačkoj i tako spremni i podignute glave čekamo Atletiko Bilbao.
Kažem, čekamo, jer iako ja više nisam na klupi Partizana, svakim danom, svake sekunde i svakim treptajem stajaću uz svoj klub i radovati se njegovom uspehu!
Na žalost, svaka medalja ima svoje dve strane, a nama se ona druga okrenula u prvenstvu.
Nismo krenuli kako smo želeli, dešavaju se stvari koje nekada ni sami ne razumemo, ali se nadam da će se sreća ponovo biti na našoj strani i da ćemo razliku u bodovima nadoknaditi u nastavku prvenstva i plej ofu.
Zahvaljujem se svima koji su bili uz mene, stručnom štabu i našim momcima. Zahvaljujem se predsedniku, potpredsednicima, generalnom direktoru, navijačima i svima koji su uz crno-bele.
Radili smo predano, bez dana odmora i pauze i tako se mora dalje!
Zahvaljujem se i predstavnicima medija koji su pratili Partizan i pratiće i dalje na svom šampionskom putu.
Znam da smo se nekada, više ili manje razumeli, zajedno prolazili kroz različite trenutke i iskušenja, ali svi znamo da je to posao, da je grb Partizana težak i da svako ko je trener ima veliku odgovornost.
Za mene i moju porodicu je bila i biće velika čast što sam bio deo Partizanove porodice!
Referenca koja u mojoj karijeri stoji, ispisana je zlatnim slovima!
Kao što sam želeo i sebi postavljao sa upravom ciljeve na šampionskom putu Partizana, tako želim mnogo trofeja i pobede novom šefu stručnog štaba, kako u nacionalnom prvenstvu, tako i u Evropi!
