Da li i koliko preterujemo u dosoljavanju hrane? I smanjeni i prekomerni unos dovode do poremećaja krvnog pritiska. Važna je za normalan rad štitaste žlezde, fizički i intelektualni razvoj
Izvor zdravlja, ali i izvor zdravstvenih problema. Kada se umereno koristi, so doprinosi pravilnom funkcionisanju organizma. Ipak, u njenoj upotrebi često preterujemo, što može da bude “okidač” za mnoge bolesti.
– Kuhinjska so predstavlja najstarije sredstvo konzervisanja namirnica, kao što je turšija, kiseo kupus, kobasice… Ona ne spada u aditive, a popravlja ukus hrani. Takođe je i izvor joda, koji je važan za normalan rad štitaste žlezde. Do sredine prošlog veka so se nije jodirala, pa smo bili poznato endemsko područje za raširenu pojavu gušavosti i ozbiljnog oblika smanjene funkcije štitaste žlezde. Zahvaljujući, obavezujućem jodiranju soli, Srbija je uglavnom uspela da gušavost iskoreni. Inače, jodom su izuzetno bogate školjke, škampi i bele ribe koje ovaj mineral u velikim količinama apsorbuju iz mora i okeana. Konzervirana tuna u ulju takođe sadrži veliku količinu joda – kaže dr Jagoda Jorga, specijalista ishrane i profesor sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Koliko je važna uloga natrijuma i hlora, koje so sadrži u velikoj količini?
– Njihov najvažniji zadatak je održavanje ravnoteže nivoa tečnosti u celom organizmu. Nedostatak soli može da dovede do funkcionalnih i organskih poremećaja, koji se ispoljavaju u vidu grčeva glatkih mišića, a ponekad dolazi i do oštećenja centralnog nervnog sistema. Unos soli i krvni pritisak su u direktnoj vezi, pokazale se brojne kontrolisane studije. I smanjeni i prekomerni unos soli dovodi do poremećaja krvnog pritiska. Preterani unos soli je daleko pogubniji jer dovodi do hipertenzije, koja ukoliko se ne leči, može da izazove moždani i srčani udar, kao i otkazivanje rada bubrega.
Koje su optimalne količine potrebne organizmu?
– Za odraslog čoveka pet miligrama, odnosno jedna kašičica. U uslovima tropskih vrućina i teškog fizičkog naprezanja, potrebne su i dvostruke količine, jer se so izgubljena znojenjem mora nadoknaditi. Organizam znojenjem, zapravo, gubi velike količine elektrolita. U takvoj situaciji preporučuju se slanije supe i druga slanija jela. Ipak, problemi nastaju kada unesemo hranu koja ima mnogo skrivene soli. S obzirom na to da su dnevne potrebe za natrijumom između jedan i jedan i po gram, a za hlorom od jedan i po do dva i po grama, dnevno je dovoljno uzeti samo dva i po grama soli i nadomestiti ove minerale iz drugih namirnica.
Koliko smo kao nacija “disciplinovani” u potrošnji soli?
– S obzirom na podatak da svaki 11. građanin dosoljava hranu pre probanja obroka, a da čak 46,5 odsto odraslog stanovništva ima hipertenziju, izgleda da uopšte nismo disciplinovani i da ne poštujemo preporuke vezane za zdravu ishranu. Naravno da nije dobro izbaciti ili drastično smanjiti unos soli, zbog opasnosti od nedostatka joda. Ali je još više opasno oglušiti se na upozorenja i preterano je koristiti. Treba znati da namirnice poput mesa, ribe, mleka, žitarica, prirodno sadrže u proseku 15 odsto dnevnog unosa soli. So koja se dodaje prilikom kuvanja čini takođe 15 odsto, ali je zato najveći deo, čak 70 procenata “skrivena so” u gotovim proizvodima.
Koji su to proizvodi?
– Najčešće pekarski, mesne prerađevine, sirevi, supe iz kesice, kocke za supu, povrće u konzervama i teglama, fabričke mešavine začina i sosova. Tu su i mineralne vode, šumeće tablete. Recimo, šumeće vitaminske tablete u osnovi predstavljaju so natrijuma kao citrata ili maleata. Prašak za pecivo i soda bikarbona su praktično natrijumova jedinjenja. Treba obratiti pažnju i na mnoge gotove začine, jer imaju ogroman procenat soli. Među njima su i tečne mešavine, kao što je soja-sos ili sušene biljne mešavine. Zato prilikom kupovine obavezno treba čitati deklaraciju proizvoda, mada je ona često previše sitno ili nečitko napisana, a može da se dogodi da sastojak koji tražite nije ni upisan.
Kako ukloniti višak soli iz ishrane?
– Pre svega, trebalo bi što manje da konzumiramo namirnice kojima je so dodata tokom obrade u prehrambenoj industriji ili kod kuće. Tu naročito mislim na usoljeno meso i konzervisanu zimnicu. Ukiseljeni kupus i turšiju, koju gotovo svi volimo, moguće je donekle odsoliti držanjem u hladnoj vodi dva do tri sata pre upotrebe. Na taj način će višak soli izaći. Gotove sosove takođe treba smanjiti i pri kuvanju i pri serviranju. Umesto toga koristite biljne začine, biber, alevu papriku, bosiljak, peršunov list. Vodite računa i o upotrebi sode bikarbone i praška za pecivo. Naravno, na stolu nikako ne bi trebalo da se nađe slanik.
ELIKSIR IZ MORA
Morska so se zbog raznolikog sadržaja minerala smatra najukusnijom i najzdravijom. Od minerala su najznačajniji jod, brom neophodan nervima, kao i kalijum koji pomaže u koncentraciji i mentalnom radu. Poređenja radi, obična kuhinjska so sadrži male količine ovih minerala. I pored svih ovih prednosti, morska so nije skuplja od kuhinjske, a može da se nađe u bolje snabdevenim prodavnicama i dućanima zdrave hrane.
U lekovitom smislu, morska so od davnina predstavlja lek protiv stresa i celulita i doprinosi lepom i zdravom izgledu kože. Za razliku od obične kuhinjske soli, koja iz ćelija izvlači vodu, čineći kožu suvom, morska so kožu ne isušuje, već je hrani. Osim minerala i mikroelemenata, u tragovima, sadrži vrlo važne aminokiseline i vitamine. Snažno utiče na razmenu materija u koži i potkožnom tkivu, podstičući metabolizam i izlučivanje štetnih materija.
DNEVNE POTREBE ZA DECU
S obzirom na to da se navike dosoljavanja i presoljavanja hrane stvaraju u najranijem detinjstvu, Britanski komitet za ishranu dao je skalu dnevnih potreba ovog vitalno važnog sastojka. Po ovoj skali deca u predškolskom uzrastu treba da unose manje od dva grama soli, osnovci između tri i četiri grama, a odrasli pet do sedam grama. Stručnjaci smatraju da je povećana gojaznost kod dece posledica stvaranja navike za jačim slanim i slatkim ukusima. Takva deca imaju potrebu za unosom veće količine hrane da bi zadovoljila potrebe za intenzivnijim ukusima, što se kasnije, u odraslom dobu, teško iskorenjuje. Zato mališanima između prve i druge godine ne treba davati jako začinjena jela, već ih navikavati na blage ukuse.
