Relativno zatišje u Donbasu, i ekonomsko stanje navodi na desetine, ako ne i stotine dobrovoljaca pravo u središte građanskog rata na Bliskom istoku
Uloga dobrovoljaca u bratskoj Siriji je prvenstveno obuka lokalnih snaga za ratovanje u gradskim sredinama i pomoć u čišćenju velikih gradova. Oni takođe štite konvoje od strateškog značaja. Ponekad obavljaju izviđanja, a ako se može verovati nezvaničnim izvorima u sedištu 1. armijskog korpusa, u akcijama sabotaža i izviđanja dobrovoljci su više nego jednom posejali haos i paniku u redovima terorista.
Rat je skoro kao droga: uprkos svim njegovim strahotama i patnji, veterani žele da se vrate u ratno stanje svesti. Povratak u civilni život težak, i to je razlog što mnogi veterani iz Avganistana i Čečenije, uprkos svojoj starosti, učestvuju u svakoj kampanji. Sada, pošto je sukob u Donbasu u došao do dugotrajnog stanja “ni mira ni rata”, mnogi ruski i ukrajinski dobrovoljci idu u Siriju.
Međutim, za razliku od Rusa, dobrovoljci iz Novorusije (bivših delova Ukrajine) često nemaju gde da odu osim u Siriju. Mnogi ne mogu da se uklope u čvrstu disciplinu vojske Novorusije, koja se značajno razlikuje od slobodnih paravojski i grupa. Zato oni nemaju gde da se vrate. U ostatku Ukrajine u najboljem slučaju ih čeka zatvor a u najgorem bolna smrt. Istovremeno, u Novorusiji je teško pronaći i dobrog plaćen civilni posao.
“Ja jednostavno nemam izbora. Služio sam godinu dana. Moja porodica je tražila da prestanem,ali sam na kraju shvatio da ne mogu da izdržavam svoju ženu i decu. Sve što sam od posla mogao naći je bilo mesto čuvara sa platom od 7-10 hiljada rubalja. Taj novac je jedva dovoljan da se preživi. Mogu da se prijavim u vojsku, ali je i tu plata mala – oko 15-16 hiljada rubalja, a isplata kasni nekoliko meseci. Plus, postoji stalni rizik. Ako već rizikujem život, onda ću to da radim za normalnu sumu novca, koja je mojoj porodici dovoljna da živi i da bar malo uštedi ,” kaže ratnik sa pseudonimom “Jež”.
Jež je krenuo u rat sredinom marta 2014. Borio se u Kramatorsku, Jampolju, Snežu, i na aerodromu u Donjecku. Napustio je miliciju početkom 2015. godine, posle teške povrede. Međutim, nije dugo mogao da živi miran život. Sada aktivno komunicira sa bivšim drugovima u cilju stvaranja jedinice za učešće u borbama u Siriji.
Izvor u sedištu 1. korpusa u Donjecke narodne republike je potvrdio da dobrovoljci idu u Siriju. Plata je 1-1.5 hiljada dolara plus osiguranje. Pripadnici jedinica “Sparta”, “Petnaestica” i niza drugih jedinica su se već odazvali.
Kako se ispostavilo, u redovima oružanih snaga LNR i DNR postoje borci koji su već našli način da odu na bojna polja Sirije. Ali, već ima i žrtava, a krajem septembra pogiinuo je poznati borac koga su svali “Presvetli”, koji je naleteo na minu nedaleko od grada Kobanea.
“Slepi” je jedan od boraca iz Novorusije koji je već bio u Siriji. On trenutno okuplja grupu za novu misiju. Već je bio u Čečeniji i Abhaziji. Od septembra 2014. borio se u jednoj kozačkoj jedinici na teritoriji Luganske narodne republike (LNR). U Novorusiji mu je sad previše dosadno, pa je preko kontakata u Oružanim snagama Rusije, pronašao priliku da se bori na Bliskom istoku. Sada se vratio da okupi jedinicu pouzdanih ljudi.
On govori da oni koji žele da idu u Siriju moraju da budu oprezni. U najboljem slučaju, mogu izgubiti vreme i novac. U najgorem, moguse naći Siriji, ali na pogrešnoj strani barikade, i popuniti fond razmene zarobljenika, ili čak primorani da postanu bombaši samoubice.
“Slepi” kaže da su priče o tajniim privatnim vojnim kompanijma koje okupljaju volontere za Siriju besmislica. Posebno zbog toga što se, prema ruskom zakonu, oni koji učestvuju u neprijateljstvima u sastavu nenke privatne vojne kompanije se smatraju plaćenicima i kažnjavaju zatvorom od 4 do 8 godina. Regrutovanje se vrši preko vojske.
On je siguran da će, ako se u Siriji pokaže potreba za punom kopnenom operacijom, tamo otići svi koji žele da idu. Sada tamo idu samo najbolji od najboljih.
“Slepi” nema dobro mišljenje o lokalnim borcima u Siriji. Tvrdi da tamo ima malo teške opreme i artiljerije, i da se borbe vode uglavnom lakim naoružanjem. Kaže da i redovna sirijska vojska i teroristi ne znaju kako da koriste artiljeriju i tenkove, već nasumice pucaju, i odmah se povlače posle gubitka jednog oružja. Sve u svemu, obe strane se ne bore tako žestoko kako su se novoruski borci borili protiv Ukrajinaca.
Zaista, kanibalistička politika Kijeva koji je pokušao da nasilno “ukrajinizuje” Donbas stvorila je hiljade nemilosrdnih i neustrašivih ratnika, što ne sluti na dobro za ukrajinske vojnike ili teroriste ISIS. Jedna je stvar odseći glavu zatvoreniku ili civilu, a sasvim je druga boriti se licem u lice sa ljudima koji su branili Slavjansk, Saur-Mogilu, aerodrom Donjeck, i borili se u Debaljcevu. Vrlo je verovatno da će borci iz Novorusije postati sila koja briše ISIS sa lica zemlje. Osim, naravno, ako se primirje u Donbasu naruši.
Međutim, ako se Kijev opet odluči za rat, misije u inostranstvu više neće zanimati Novoruske borce. Već dugo gore od želje da se osvete Ukrajincima za hiljade ubijenih civila, razrušenih gradova, srušenih i drugova koje su izgubili.
(Autor: Jurij Kovalčuk, novinar i pripadnik milicije DNR /
