Ja sam nezavisna, ali ipak ponekad želim da me neko poseduje. Želim da znam da sam tvoja i da si ti moj.
Želim da osetim želju koji dolazi iz tvoje duše ka meni. Sirovo. Realno. Ranjivo.
Većinu života sam provela sama, bijući svoje bitke i bodreći samu sebe.
Ovo je delom i moja krivica, jer imala sam ljude oko mene koji su bili voljni da mi pomognu kad su neke moje potrebe u pitanju.
Čak i da me vole kad mi je bilo teško.
Ali ja to nisam želela.
Nije mi bilo potrebno. (Tako sam mislila).
Ja sam to doživljavala kao slabost. u sebi sam videla ratnika i za mene je to značilo da mi ne treba niko.
Kako sam samo grešila.
Jedino mesto kada bih sebi dozvoljavala da se opustim i predam nekome bila je spavaća soba.
Žudela sma za snažnim muškarcem koji je mogao da me baci na pod ili pribije jako uz zid i jednostavno me uzme.
To je jedno mesto na kom sam dozvoljavala sebi da se osećam ranjivo, jedino mesto na kom sam verovala da je u redu predati se. Zato što u mojoj glavi to je bilo jedino mesto na kom sam verovala da uvek možeš da računaš na muškaraca. I nigde više. Nikada mu se ne bih predala u životu, gde bi mogao da me razočara ili povredi.
Van spavaće sobe, ja sam ta koja nosi pantalone, ali tamo…želim da on bude dominatan. Povuci me za kosu, ugrizi me za vrat, baci me na krevet i molim te pričaj mi bezobrazne stvari.
Dugo sam tražila muškarac koji je jači od mene, teži od mene, snažniji od mene, nezavisniji od mene. Onog koji neće pobeći od mojih gluposti.
Našla sam ga. Moj ratnik. Sa njim sam naučila da je intima nešto sasvim drugačije od onoga što sam verovala da jeste. On me izaziva da budem bolja. Umemo da se posvađamo, naš ponos je veliki.
Moj rešenje? Dobar seks.
Kada tenzija poraste, seks je dobro rešenje. Različite aktivnosti mogu da nas opuste, ali šta je bolje od seksa?
Upravo jutros, nakon joge, bila sam jako napaljena. Čim smo stigli kući, počeli smo da se svađamo. Imala sam dve opcije: da nastavim da se svađam sa njim, pa poslušam svoj ego ili da poskidam svu odeću sa njega i oslobodimo se tenzije na taj način. Ali moj ego je još suviše ranjiv da bi ja inicirala seks. Dok sam se ja dvoumila u svojoj glavi, on je napravio prvi korak.
Bacio me je na pod i…uradio to. Onako žestoko. Baš dobro. Prljavo. Jako. Postoji vreme za vođenje ljubavi, ali ovo nije bio taj trenutak.
Svakodnevica, obaveze, deca, posao sve nas to na neki način usporava, pa često zaboravimo da izbacimo energiju na taj način. A svima na to treba.
