Prištinske vlasti imale su i u Srbiji svesrdnu pomoć u lobiranju za prijem Kosova u Unesko.
Najviše se oko toga potrudila Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koja je, kako otkriva “Alo!”, dan uoči glasanja u Izvršnom savetu pisala generalnoj direktorki Uneska Irini Bokovoj i otvoreno se založila da Kosovo dobije ulaznicu za članstvo u tu agenciju pod okriljem UN-a. Naš list je došao do pisma koje je Biserko 20. oktobra uputila Bokovoj i u kojem je navodi da je integracija Kosova u međunarodnu zajednicu najbolje što se može učiniti za mir i stabilnost na Balkanu.
– Poštovana gospođo Bokova, bez obzira na to šta različite države misle o proglašenju nezavisnosti Kosova, rekla bih da moramo da se fokusiramo na ono što je najbolje za mir i stabilnost na Balkanu. Da li bi izolacija Kosova, njegove kulture i omladine bolje odgovarala svrsi nego integracija te zemlje u međunarodnu zajednicu? Znam da vam je tridesetak država i privatni mediji sa Kosova pisalo naglašavajući da je članstvo te zemlje u Unesku od ključnog značaja u tom pogledu. Ja ih podržavam i smatram da svi treba da ih podržimo – navodi Biserko.
Ona se žali Bokovoj i na zvaničnike Srbije i javnu scenu, koja je ispunjena, kako kaže, neprijateljstvom, ksenofobijom i govorom mržnje prema Albancima.
Ekspresna distribucija pisma
Priština je pismo Sonje Biserko istog dana iskoristila za dodatnu propagandu i poslala ga u Njujork na adrese svih država koje imaju stalne misije u UN-u. U dopisu Generalnog konzulata Kosova, u koji je „Alo!“ imao uvid, države se pozivaju da pismo razmotre s najvećom pažnjom i iskoriste za zauzimanje stava povodom prijema Kosova u Unesko.
– Kosovski Albanci su optuženi da su spalili srpske crkve i manastire. Međutim, srpska vlada i njeni glasnogovornici nikada ne bi priznali da su srpska vojska i policijske snage ti koji su uništili kosovske džamije u ratu 1999. Vlada Srbije nikada nije ponudila nijedan jedini dolar za rekonstrukciju ovih džamija. Kosovski Albanci su takođe optuženi da pokušavaju da „otmu“ srpske crkve, ignorišući da je posle proglašenja nezavisnosti Kosova učinjeno mnogo da se zaštite pravoslavne bogomolje – piše Biserko, ali ne navodi šta je Priština konkretno uradila za srpske svetinje. To nismo uspeli da čujemo ni juče od nje, jer nije odgovarala na naše pozive i poruke.
