Spisateljica Isidora Bijelica i dalje vodi bitku za život. Trudi se da vodi normalan život koliko je to moguće, ali joj ponekad najviše nedostaje javni žitvot i komunikacija sa čitaocima. Na Sajam knjiga ove godine sa svojom novom knjigom pod naslovom “Sama” koju je posvetila Vladi Geogijevu, nije mogla.
Isidora ovoga puta nije mogla na Sajam knjiga, ali je zato sajam nakratko došao kod nje. Iako je teško bolesna, ona se trudi da živi normalnim životom, da stavi crveni šešir i na usne crveni karmin, ali je svesna toga koliko je sredina ponekad zbog toga osuđuje.
“Ja znam da je Balkan primitivna sredina, gde se očekuje kada neko ima ovakvu tešku dijagnozu, da se povuče i ćuti, da ne podseća druge ljude da će oni možda sutra otkriti da imaju neku bolest. Ja moram da se povučem i dostojanstveno umrem, da me niko ne vidi – to je Balkan”, rekla je Isidora za kamere Bulevara B92.
Isidora, naravno ne odustaje. Tu je, prisutna je u medijima koliko može, pa je tako i ona iskoristila priliku da stane u zaštitu slaninice.
“Ja znam da je Balkan primitivna sredina, gde se očekuje kada neko ima ovakvu tešku dijagnozu, da se povuče i ćuti, da ne podseća druge ljude da će oni možda sutra otkriti da imaju neku bolest. Ja moram da se povučem i dostojanstveno umrem, da me niko ne vidi – to je Balkan”, rekla je Isidora za kamere Bulevara B92.
