U godini obeležavanja veka od Albanske golgote i najvećeg stradanja srpskog naroda u istoriji, mnogi su već odali poštu palim borcima motivacionim govorima, polaganjem cveća ili pisanjem prigodnih tekstova. Ipak, niko to nije učinio na način na koji se spremaju da to učine ova petorica mladića!
Marko Nikolić, Nenad Mitrović, Nemanja Nešković, Marko Marković i Siniša Vujić spremaju se da početkom decembra, preko Prokletija i Albanije pa sve do Drača i Krfa, peške pređu putanju dugu 280 kilometara istim onim putevima kojim se kretala i srpska vojska tokom povlačenja u Prvom svetskom ratu.
Na taj način, ova petorica profesionalnih sportista i planinara žele da odaju poštu precima i na dostojan način obeleže 100 godina od Albanske golgote tokom zime 1915. i 1916. godine tokom koje je život izgubilo više od 240.000 vojnika i civila.
Ideja se rodila tokom našeg zimskog uspona na jedan od vrhova Prokletija 2013. godine. Već tada smo krenuli sa konkretnom pripremom i logistikom što znači da se već 2 godine pripremamo za ovaj poduhvat. Dobar deo puta smo već jednom prošli, kako zimi tako i leti – kaže za Dnevno.rs vođa tima Marko Nikolić.
Ekspedicija „Albanska golgota 100 godina kasnije” krenuće u isto vreme kada je to, pre jednog veka, učinila i srpska vojska. Marko i njegova ekipa put počinju u Peći i preko prevoja Čakor kreću ka Skadru i Draču.
Tokom maršute, učesnici će koristiti samo ličnu opremu, ali bez logističke podrške.Moraće da nose hranu, da spavaju u šatorima, tope sneg za vodu, orijentišu se uz pomoć kompasa, i pregovaraju sa meštanima…
Naša ruta je najteža od te tri kojima se povlačila naša vojska . Ići ćemo preko prevoja Čakor od Peći pa ka Skadru i Draču. Čeka nas put dugačak 280 kilometara, a trajanje će zavisiti isključivo od vremenskih uslova. Procenjujemo da će nam trebati između 15 i 20 dana – objašnjava Marko i dodaje da će iz Drača, simbolično, članovi tima preći Jonsko more do ostrva Krf gde se Albanska golgota okončala.
Čim stignu na ostrvo, planiraju da spuste krst u “plavu grobnicu” – morsko počivalište hiljada srpskih vojnika koji nisu uspeli da se vrate u Srbiju.
Naravno, “albanska pustoš” se promenila u poslednjih 100 godina. Tamo gde su nekada bile staze i bogaze kojima su se naši preci sa mukom probijali danas su asfaltirani putevi.Ipak, ovo ne znači da je poduhvat na koji se spremaju Marko i njegovi prijatelji lak. – Očekujemo oštru zimu jer su Prokletije surove i nepredvidive. Ne zovu se slučajno baš tim imenom. Svakako su putevi širi, jasniji, ali se ništa drugo nije promenilo sem granica – priča Marko i dodaje da mnogo vode računa o bezbednosti i situaciji na terenu.
Petočlana ekipa koja planira da se zaputi na ovaj opasan zadatak ima bogato iskustvo sa raznih ekspedicija širom sveta. Osvajali su Alpe, Himalaje, Kavkaz, Ande, a na ovoj ekspediciji planiraju i snimanje dokumentarnog filma.
Na ovaj način, ističe Marko, na sebi svojstven način, odaće poštu svojim precima, ali i celom srpskom narodu koji je u Prvom svetskom ratu stradao kao nijedan narod u istoriji.
Koliko je ekspedicija zaista bezbedna?
Iako Marko Nikolić ističe da njega i njegove drugove ne zanima politika i da preko Albanije ne idu kao vojska, već kao sportisti, pitanje o njihovoj bezbednosti ekcpedicije je ipak nezaobilazno. – Situacija nije baš tako strašna kako ljudi kod nas misle i kako mediji umeju da “napumpaju”. Naravno, ne shvatamo ništa olako i preduzimamo određene korake i radnje kako ne bi došli u nezgodnu situaciju. Ipak, stanje koje smo zatekli na terenu, kao i sami ljudi, odaju pozitivnu sliku – ističe Marko.
U leto 1914. godine moćna Austrougarska monarhija napala je Srbiju. Posle očajničke i herojske borbe mnogo manje i slabije opremljene srpske vojske, izbora više nije bilo – jedini put za spas Srbije bilo je povlačenje.
Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod. Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi. Cifra koju izima najveći broj istoričara govori o oko 240.000 mrtvih, kako vojnika, tako i civila.
