Starost, bolest i neimaština kada se spoje, preveliko je breme za onemoćala pleća starine Ranka Majstorovića iz Omarske kod Prijeodra koji je duboko zagazio u osmu deceniju života.
Radovi u polju i bašti odavno su utihnuli i zato Ranko novembarske dane koristi da bar nahrani kokoške i da se malo ogreje na zubatom suncu i da proćaska reč-dve sa ćerkom Božanom.
– Nekad sam malo bolje, a nekad me kao ovih dana baš bole rane od brojnih operacija. Ali, čim čujem da dolaze novinari ‘Vesti’ znam da opet nose darove od mog stalnog donatora iz Minhena, koji me stalno podseća da na ovom svetu ima dobrih ljudi. Moj dobrotvor N. J. je baš dobar čovjek. Ima troje male dečice i žao mi je jer treba i njegovoj deci a on meni veli: “Čika Ranko, kako treba mojoj deci tako treba i drugoj i ja ću pomagati dokle budem mogao i koliko budem mogao… Svaka moja reč premala je za sve ono što nam čini ovaj zemljak iz Nemačke… Verujem da ima neko ko sve vidi i piše u knjigu života – kaže Ranko.
Starina Ranko svaki mesec od 55 poklonjenih evra štedljivo isplanira kupovinu najneophodnijeg, a kako je drva za zimu već nabavio, ovu donaciju i narednu iskoristiće da kupi božićnu pečenicu i ovaj praznik obeleži kako dolikuje tradicionalnim srpskim običajima.
