Davora Dujmovića najviše pamtimo po ulozi Perhana u filmu “Dom za vešanje”.
Davor je rođen u Sarajevu i zauvek mu je ostao nadimak Perhan. Ulogu po kojoj je ostao prepoznatljiv je dobio sasvim slučajno.
Dok je išao u drugi razred niže muzičke škole, imao je običaj da posle nastave svrati kod svog oca koji je tada radio kao privatnik na pijaci Markale.
– Bili smo siromašni, nisam imao instrument, ali je moja mama poznavala čistačicu u školi koja mi je noću otključavala učionicu i ja sam tu vežbao – pričao je Dujmović.
U obližnji restoran, gde je svratio na sok, su došli i Emir Kustirica i njegov asistent. Asistent je pitao Davorovog oca da li može da učestvuje u audiciji za “Oca na službenom putu”, a on je pristao i posle toga je krenulo probno snimanje, gde se pokazalo da je savršen za ulogu.
Posle filma “Otac na službenom putu” odlučio je da upiše filmsku akademiju. Nije mu uspelo i posle toga nije više ni pokušavao.
Sa nepunih 18 godina Davor je postao glavni glumac u sledećem filmu Emira Kusturice “Dom za vešanje”, posle kojeg je proglašen za jednog od pet najboljih glumaca u Evropi.
Poredili su ga sa Dastinom Hofmanom, ali se početkom 90-ih “navukao” na drogu. Nekoliko puta je pokušao da se leči, ali bezuspešno.
U tom periodu je izjavio: “Ono što donosi heroin ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. U početku je bilo “ja sam mal’ pa sam radoznal”, ali radoznalost se u ovom slučaju plaća zavisnošću.”
Rat je Davora zatekao u Sarajevu. Razočaran odlazi u Beograd. Tamo je snimio još nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji “Underground”.
Posle završetka rata Davor je otišao u Banja Luku, gde je osnovao fond za kulturu Republike Srpske, koji kasnije dobija naziv Davor Dujmović.
Posle Banja Luke je prešao u Sloveniju i to kod devojke sa kojom je živeo poslednjih meseci svog života. Slobodno vreme je provodio u prirodi sa konjima, borio se se s jakom depresijom i alkoholom.
U 30. godini je izvršio samoubistvo u Novom Mestu.
