Istorijska marketinška strategija koja je modifikaciju ugljenika – dijamant, pretvorila u trajni simbol večne ljubavi. Da li vam je poznato ovo? Možda biste trebali da sednete. Ovo je prava istorija vereničkog prstena.
Industrija dijamanata se zapravo smatra jednim od najvećih svetskih monopola.
Verenički prsten započeo je svoju istoriju kao simbol pokoravanja. Pećinski ljudi su vezivali neku vrstu tkanine oko zglobova i struka svojim partnerima, da bi smirili njihov duh. U Rimu je bio običaj da se ženi da prsten koji je zakačen za ključeve, što simbolizuje muževljevo legalno vlasništvo žene.
Vremenom je prsten evoluirao, postajući simbol ljubavi, posvećenosti i vernosti.
Prstenje u kasnim 1800-im godinama nije uopšte uključivalo dijamante. Ovaj kamen nađen je samo u Brazilu i Indiji i to ne u obilnim količinama. Ovo je dijamant učinilo retkim i samim tim vrednijim, što znači da je bio rezervisan samo za bogate. 1867. godine otkriveno je da Južna Afrika obiluje ovim kamenom, što je totalno promenilo industriju. Rudnici su monopolozovani od strane kompanije “De Beers Mining Company” koja je u cilju da zadrži visoku cenu i dalje propagirala retkost dijamanta. Osim monopola, oni su iskorišćavali Afrikance za mukotrpan rad u kome im je bila ukinuta sloboda, ljudska prava i nametnuta izolacija. Iako vlasnik kompanije imao poziciju koja je bila u suprotnosti Aparthejdu, on je iskoristio sistem u cilju da dobije jeftinu radnu snagu.
Sredinom tridesetih godina prošlog veka zbog rata ljudi nisu videli veliku vrednost u luksuznim predmetima, a kompanija je u cilju da suzbije taj silazni trend konsultovala jednu agenciju u Filadelfiji da upotrebe propagandu u svim oblicima – i tako je rođena kampanja. Cilj je bio da se stvori situacija u kojoj skoro svaka osoba obećavajući brak mora da se oseća prisiljeno da uzme dijamant kao verenički prsten.
Prvi korak je bio da se dijamant koristi u filmovima, radiju i predstavama kao tradicionalni i večni simbol ljubavi.
– Raširili smo vest o dijamantu koji nose poznate zvezde na ekranu i crvenom tepihu, supruge i ćerke političkih lidera, u cilju da svaka žena poželi da ga ima – bila je strategija 1948. godine.
Kampanja se nije tu zaustavila. Kompanija je platila edukativne posete srednjim školama, predstavljajući studentima verovanje da je dijamantski verenički prsten tradicionalni i jedini način da kažu “Da”. Oni su predstavili i “prikladnu” cifru koja za njega treba da se izdvoji, što je u zavisnosti od države gde se vodila kampanja, bila oko tri mesečne plate. To je kasnije sve dovelo do čuvene rečenice kako su “dijamanti večni”, što je najuspešniji slogan neke kampanje u 20. veku.
Prema BBC-ju, tokom Drugog svetskog rata, 10 odsto vereničkog prstenja je sadržalo dijamante, dok je do kraja 20. veka ta cifra porasla na 80 odsto. Parovi troše skoro 11 milijardi dolara na vereničko prstenje, kao i burme, s tim da svaki par u proseku troši po 4.000 dolara po prstenu. Istraživanja su pak pokazala da oni koji potroše između 2.000 i 4.000 dolara za pstenje imaju veće šanse da se razvedu od onih koji potroše manje od 2.000 dolara.
Ukoliko bi rekli da je reklamna kampanja bila uspešna bi bilo potcenjivanje, jer čak ni to kako su dijamanti povezani sa političkim i finansijskim sukobima nisu uticali na emotivnu vrednost koju su postavili u primanju i kupovini dikamantskog vereničkog prstena.
