Javnost u Republici Srpskoj još se nije oporavila od šoka zbog načina na koji je Ustavni sud BiH objasnio zašto je Dan RS 9. januar uvredljiv za druge verske zajednice, iako je definisan kao sekularni praznik. A onda je iz Sarajeva u Banjaluku stigao novi udar – pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (Sipa) po nalogu Tužilaštva BiH upali su u policijsku stanicu u Novom Gradu, zgradu opštine i firmu Komus i uhapsili petoricu Srba zbog sumnje da su počinili ratne zločine. Predsednik RS Milorad Dodik ocenio je da je zbog te akcije lako mogao da izbije oružani sukob, a vlasti RS odlučile su da prekinu saradnju sa Sudom, Tužilaštvom BiH, kao i pomenutom Agencijom za zaštitu i istrage. Tako su neki nevidljivi kreatori politike iz Sarajeva ili neke druge svetske prestonice, dve decenije nakon Dejtonskog sporazuma, veoma lako podsetili koliko su duboki svi „BiH nesporazumi”. A građane RS zašto je uopšte proglašena Srpska republika BiH.
Svima u RS je jasno da je prava meta odluke Ustavnog suda BiH samo formalno to što se istog dana proslavlja i krsna slava RS – Sveti arhiđakon Stefan, a da je Sarajevu sporna činjenica da je RS nastala u januaru 1992. godine, dakle nekoliko meseci pre početka rata.
Jednog dana bi se možda neko s pravom mogao zapitati da li je ta beskrajno uprošćena slika o odgovornosti za rat baš onakva kakvu slušamo dve decenije. Posebno ako se ima u vidu da je evropski mirovni posrednik Žoze Kutiljero svega nekoliko meseci posle 9. januara 1992. postigao dogovor o prihvatanju Lisabonskog sporazuma i uređenju BiH koji je prvobitno prihvatio pa po nagovoru Amerikanaca odbio Alija Izetbegović, i tako uveo zemlju u trogodišnji rat.
Dvadeset godina kasnije po apelaciji Bakira Izetbegovića i uz pomoć međunarodnih sudija osporen je Dan RS, što je u Srpskoj odbačeno uz najavu referenduma, da bi nedugo zatim SIPA ušla u prostorije MUP-a RS u Novom Gradu. Tako su u retoriku nikada pomirenih naroda opet vratili opasnost od novih sukoba, strani prsti i domaći akteri, zločini iz prošlog rata. A lideri iz Sarajeva, koji toliko insistiraju da u taj grad prenesu što više moći iz Banjaluke, pokazuju da bi Srbima bilo bolje da imaju status o kakvom priča predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Ivan Zvonimir Čičak koji je izjavio da su Srbi u Hrvatskoj „zaštićeni kao polarni medvedi”.
Što ih bude bilo manje, njihova prava će biti veća, kao da nam poručuje ovaj autentični hrvatski nacionalista i lažni borac za ljudska prava. I vlast i opozicija u RS su razumeli dve poruke koje su im ovih dana poslate iz Sarajeva. Na njih mogu da imaju samo jedan odgovor – da se o njihovim pravima nikada neće brinuti neko poput Čička, niti sarajevski agenti.
