Da li ćete dočekati stotu ili umreti mladi? Nauka možda ima odgovor. Jedna američka studija proučavala je starije osobe od 1995. godine pokušavajući da otkrije kako neki ljudi žive tako dugo. Odgovori bi mogli da daju i prilično deprimirajući odgovor zašto ostalima to ne polazi za rukom.
Stres je vrlo bitan faktor za dugovečnost
1) Ljudi koji žive 100 godina obično dobro podnose stres
Istraživači su otkrili da ljudi koji su pregurali stotu bolje hendluju stres za razliku od onih koji su preminuli mladi.
Nezdrav način ishrane nije prijatelj poznih godina
2) Stogodišnjaci obično nisu gojazni
Oni koji su doživeli stotu uglavnom su bili mršavi tokom života, vodili računa o tome šta jedu, bavili se fitičkom aktivnošću itd.
Bacite cigare, pa ćete imati čemu da se nadate
3) Hoćete da dočekate stotu? Nemojte da pušite
Među stogodišnjacima retko ćete naći pušača, štaviše oni koji su tokom života upalili cigaretu mogu se izbrojati na prste jedne ruke.
4) Onome ko je prešao stotku najčešće su sve koze na broju
Suprotno uvreženom mišljenju, ljudi koji su napunili 100 godina očuvali su svoje mentalne funkcije. U njihovom procesu mišljenja nema nikakvih smetnji niti razlike u odnosu na mlađe godine.
Mogućnost rađanja kasnije u toku života ukazuje na to da neko sporije stari
5) Žene koje su dočekale stotu uglavnom su rađale decu kasnije tokom života
Istraživači su otkrili da su majke koje su u četrdesetim i kasnije dobijale decu imale četiri puta veće šanse da dočekaju stotu u odnosu na one koje su rađale mlade. Naučnici veruju da mogućnost rađanja kasnije u toku života ukazuje na to da neko sporije stari.
