U banjalučkom pabu “Depopipivo” jedan od stalnih gostiju je Srećko, pas neutvrđene rase, lutalica kojoj su vlasnici, radnici i gosti pružili dom, hranu i ljubav!
Za razliku od većine pasa koji, poput ljudi, jedva krpe kraj s krajem, Srećko se u kafani snašao kao riba u vodi. Hrane ga svi, organizovali su mu i fond za vakcinaciju i veterinarske usluge, kupili ogrlice i trenutno skupljaju novac da ga sterilizuju.
Klinci ga obožavaju
– “Uvaljuje” se svima koji dođu u pab, bez obzira na to da li je u pitanju maženje, hrana ili mjesto na sećiji na kojoj može odspavati. Dešava se i da prespava po cijeli dan i da ga niko od gostiju ne ometa. U pabu, a i čitavom naselju – svi su ga prihvatili kao svog, a i on je očigledno prihvatio sve njih. Posebno ga obožavaju klinci iz naselja, a s njima i provodi vrijeme kada nije u kafani.
– Došao je u pab prvi put negdje u junu i od tada je stalno ovdje. Nekad se desi da prespava i po devet sati na sećijama, ali često i lunja po naselju. Djeca ga obožavaju, a hrani ga ko stigne. Imamo i kasicu u koju gosti doniraju novac, a do sada smo tako uspjeli da ga vakcinišemo i očistimo od parazita, a sada skupljamo za sterilizaciju. Srećko je pravi šampion, svi ga zaista vole, a on nikada nije napravio neki problem. Malo se zbune ljudi koji prvi put dođu ako im se on “uvali” pored, ali svi veoma pozitivno reaguju na njega – kaže konobar Milan Macanović, koga smo zatekli kako otvara konzervu hrane za Srećka.
Svi ga obožavaju
Jedan od vlasnika paba “Depopipivo” Davor Tojčić kaže da do sada nije vidio psa sličnog Srećku, toliko blage naravi i posebnog karaktera.
– I sam imam pse kod kuće, ali ovakvog još nisam vidio. On je u stanju da spava dok ljudi preskaču preko njega. Ne smeta nikome, a niko ni njemu ne smeta. Po cijelu noć bude u kafani, ne dira ništa, ne pravi štetu. Istina, ima i onih kojima smeta što pas boravi u kafani ili što sjedi pored njih, a kada pokušam da ga “skinem” sa sećije, gleda me začuđeno, kao – šta ti je čovječe? Ipak, osim nekoliko izuzetaka, svi ga obožavaju – kaže Tojčić.
Ljubimac naselja
Osim što ga hrane u pabu, Srećko se “snalazi” i po naselju. Kažu da zna da stoji ispred ulaza u supermarket i čeka kupce na izlazu, a malo koji prođe, a da mu ne “nabaci” koji zalogaj. Obožavaoci iz komšiluka i pojedini gosti ga takođe snabdijevaju poslasticama poput suvog vrata, šunke, mesnih narezaka, pečenog mesa… One “obične” pseće krekere, kažu, neće više ni da pogleda.
– Hrani se bolje nego ljudi. Tokom ljeta odmara se ispod klime, a zimi se popne na sećiju i spava. Kada traži da ide napolje, pustimo ga. Još nikad se nije “uneredio” unutra, a obično je po čitavu noć u kafani, jer tu i spava. Do sada se niko nije požalio na njega, a nema ni razloga, jer je Srećko takav kakav je – nikom ne smeta, voli da se mazi, voli ljude. Jedino ga iz takta izbace kamioni „Čistoće”. Iz nekog razloga njih nikako ne podnosi, laje na njih i uznemiri se kad ih vidi. Da li zbog buke ili zbog loših iskustava sa čistačima, ne znamo, ali to je i jedino kada ga možete vidjeti u takvom raspoloženju. Inače je pravi drugar – pričaju u pabu.
Iako spava u pabu, radnici kažu da baš i ne mogu da računaju ozbiljno na njega kao noćnog čuvara, jer zbog naravi, vjerovatno bi i lopove dočekao mašući repom.
