Imao sam pet operacija zbog karcinoma debelog creva, bio sam i prežaljen, ali našao sam prirodni lek koji mi pomaže
Pre pet godina, na premijernoj akciji Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog žurnala „Dan fudbala“ u banjalučkoj „Akvani“ istaknuti fudbalski radnik iz Doboja i bivši sudija Božo Spasojević dobio je nagradu za Životno delo „Doktor Milan Jelić“.
Danas, pola decenije kasnije rado se priseća tih trenutaka i nagrade koju su mu uručili predsednik FSRS Mile Kovačević i brat pokojnog predsednika Republike Srpske Slavko Gojković.
-Zar je već toliko prošlo? Pa da, to je bilo u januaru 2011. godine. Bio je to najsrećniji trenutak u mom životu. Dobio sam nagradu koja nosi ime velikog čoveka i fudbalskog radnika, mog prijatelja. Milan Jelić bio je ljudeskara kakvog je nadaleko trebalo tražiti. Nagrada za Životno delo mi je produžila i životni vek s obzirom da se od 2005. godine borim sa opakom bolešću i evo, na svu sreću, uspešno je pobeđujem. Donela mi je mnogo radosti i najdraža mi je od svih dobijenih priznanja. A nije ih malo – počeo je priču za Božićni Žurnal Božo Spasojević.
I u 82. godini čovek koji je obavljao mnoge odgovorne funkcije društveno-političkog i sportskog karaktera, jedno vreme bio je i mašinovođa, penziju je stekao kao radnik u željeznicama izgleda vitalno i zadivljujuće, kao da ne gazi devetu životnu deceniju. Bez pitanja nastavlja svoju priču, uz lafu, u dobojskom „Sport kafeu“:
-Imao sam pet operacija zbog karcinoma debelog creva, bio sam i prežaljen, ali našao sam prirodni lek koji mi pomaže. To je čisti petrolej, isti onaj što se nekada koristio u starinskim lampama. Do sada sam popio dve litre, naručio sam i treću, specijalno iz Albanije. Dva puta sedmično uzimam po kašiku petroleja. U početku je bilo malo neobično, a sada sam se u potpunosti navikao na takav život – život na petrolej. Nije mi jasno zbog čega se ne koristi više u medicini kada je delotvoran i spasonosan?
Ističe da se ljudi plaše nepoznatih stvari i tvari, ali da u prirodi leže svi odgovori života i smrti.
-Kroz ovaj svoj slučaj u to sam se najbolje uverio. Uz petrolej jedem jednom dnevno, moja hrana su krompir i piletina, konzumiram mnogo voća, a pravim i prirodni napitak od soka nevena i meda. Lekove, verovali ili ne, uopšte ne koristim. Imao sam mučne hemoterapije i zračenja, međutim priroda nudi odgovore na sve životne probleme i nedaće, tako da sam se okrenuo njoj. Ljudi dolaze kod mene, raspituju se, traže savete. Doktori kažu da sam medicinski fenomen. Ovim putem zahvaljujem se hirurgu Milovanu Miljanoviću i njegovom brižnom osoblju, zbog njih se osećam kao da mi je tek 50 godina – bez imalo ustezanja priča Božo Spasojević.
Razgovor teče, okrećemo se vedrijim stvarima, sećanjima, sudijskoj i karijeri sportskog radnika.
-Vozio sam lokomotivu, a posle izvesnog vremena otišao sam u politiku, bio sam sindikalac, obavljao mnoge odgovorne funkcije. Međutim, fudbal mi je doneo mnogo radosti. Svaki čovek svoje lice najbolje pokaže u fudbalu, ne kaže se džaba ako želiš da vidiš ko je kakav pusti ga da radi u fudbalu! Sport je, inače, nešto najlepše što je Bog podario čoveku – kaže Spasojević.
O današnjem fudbalu ima svoje mišljenje. Nije baš oduševljen odnosima i stanjem, pokušava trezveno i odmereno da kaže dijagnozu, ali i terapiju:
-Pre svega članovi Izvršnog odbora FS BiH iz Republike Srpske trebalo bi da pokrenu inicijativu da se smanje enormna primanja i da se viševremena posveti progresu fudbala, a ne ličnom okorištavanju. Bez entuzijazma i ljubavi nema ni uspeha. Bojim se da je današnji fudbal otišao u krivom smeru. Ne može nikada lično biti ispred opšteg!
Sloga se nalazi na putu povratka na mesta koja joj po svemu pripadaju – tradiciju, ugledu, istoriji… Na pitanje da li ide na stadion „Luke“ i gleda utakmice dobojskog drugoligaša kao „iz topa“ odgovara:
-Ne! Ne idem već nekoliko godina. Ne posećujem nijednu fudbalsku utakmicu u Doboju jer nema tu kvaliteta, pa čak ni dostojanstvenog, odnosno lepog ponašanja pojedinaca klubovima. Takav fudbal ne poznajem. Imamo sliku da je Sloga tu gde je trenutno, umesto d abude nosilac svih aktivnosti i razvoja fudbalskog sporta u ovom delu Republike Srpske. Po svim merilima i standardima Slogi bi trebalo da bude mesto u Premijer ligi BiH. Zašto to nije tako ne mogu da odgovorim, ima pozvanijih da o tome pričaju i diskutuju.
Spasojević ističe da je fudbal nekada imao dušu, a da je danas suviše komercijalizovan i da ga to, u određenom segmentu i ubija.
-Fudbal u Jugoslaviji, kojem sam i ja pripadao i ovaj današnji ne mogu da se porede. Ni po kojem osnovu. U bivšoj zajedničkoj zemlji svi smo imali ista prava, svi smo bili zastupljeni i nacionalno i socilajlno i po svim drugim pitanjima ne gledajući ko je koje nacije i socijalne kategorije i koja su bila zajedničkog interesa. Danas je došlo do promene po svim ovim pitanjima zahvaljujući pojedincima koji, nažalost, ima ni broj im se ne zna. Svako predlaže svakoga ne gledajući na stručnost, sposobnost i znanje da li može da odgovori na funkciju za koju je predlažen. Sada radi ko šta hoće, ne gledajući na kvantitet i kvalitet – ističe Spasojević.
Iskusni sportski radnik za kraj ugodnog razgovora u Doboju, gradu heroju koji je preživeo tri ipo godine svakodnevnog granatiranja, a u maju 2014. dodatno ranjen nezapamćenim poplavama, pokušao je da objasni sledeće:
-Po mom mišljenju fudbalsko rukovodstvo u Republici Srpskoj i BiH treba da se podmladi, da na funkcijama budu ljudi koji su prošli kroz fudbal, da se u krug ne vrte jedni te isti. Politika se mnogo umešala u sport, fudbal pogotovo i to je jako loše. Dok sam bio u fudbalu sve funkcije sam obavljao volonterski i ne samo ja već svi. Danas čim neko dođe na neku funkciju traži novac za ono što je njegova dužnost da radi i doprinese. Na takav način fudbal ne može da opstane!
Dolazim u Banjaluku
Na pitanje da li će doži 28. januara u Banjaluku na petu svečanost FS Republike Srpske i Žurnala Spasojević odgovara:
-Naravno, ako me pozovete.
Evo smatrajte da ste dobili poziv.
-Hvala vam što mislite o meni, doći ću u Banjaluku.
Novac odlazi u besmislice
Božo Spasojević ističe da mnogo novca u današnjem fudbalu odlazi u besmislice:
-Malo je para u sportu i biće ih sve manje, umesto da ih usmeravamo na potrebe klubova i njihov život one odlaze u drugom pravcu, za besmislice i privatne džepove. To se odražava na celokupan sport, pa recimo pojedini klubovi nekada ne mogu ni da isplate službena lica što je u Jugoslaviji bilo nezamislivo.
Nokaut u Brčkom
Prisetio se iskusni fudbalski radnik iz Doboja i svoje sudijske karijere:
-Najveću neprijatnost sam doživeo u Brčkom na susretu između Lokomotive i Borca iz Travnika. Posle vođstva domaćina pokazao sam na centar i dok sam zapisivao gol odjednom je pao mrak. Kasnije sam shvatio da me je jedan gostujući igrač udario pesnicom u glavu, oko mi je bilo zatvoreno. Dobio sma sudski spor i obeštećenje. Sećam se i meča u Gračanici kada sam svirao dva penala za Tekstilac iz Dervente da ostane u ligi. Oba su postojala, ali domaćin je negodovao. Inače, u sudijskoj karijeri nisam imao mnogo problema jer sma uvek težio pravdi i istini.
