Kada bismo večno mogli da budemo u nečijem zagrljaju, ne bismo imali visok krvni pritisak, sprečili bismo kardiovaskularne bolesti, depresiju, a bili bismo baš srećni!
Tako snažno reaguje telo kada nas neko drag zagrli. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da zagrljaj „leči“ usamljenost, depresiju, anksioznost i stres.
Tokom dodira dva tela u zagrljaju luči se oksitocin, jedan od hormona sreće i „vezivanja“, koji se luči i tokom porođaja i dojenja. Smanjuje se nivo kortizola, hormona stresa, čime se smanjuje rizik od srčanih bolesti i snižava krvni pritisak. Zagrljaj je jedan od retkih vidova interakcije između dvoje ljudi koji ima svoju fizičku, duhovnu, mentalnu i psihičku dimenziju. Kada bi mogao da se iskaže rečima, značio bi „volim te“, „drag si mi“, „srećan sam što si tu“, „želim ti dobro“, „pomažem ti“… Danas je, pretpostavljate, Međunarodni dan zagrljaja!
Dr Tomislav Kostić, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti KC Niš, potvrđuje nam da zagrljaji blagotvorno utiču na kardiovaskularni sistem i poručuje: „Grlite se, ljudi!“
– Na rad srca i krvnih sudova utiče nervni sistem, a na njega deluju hormoni. U nervni sistem spadaju takozvani simpatički i parasimpatički. Prvi ubrzava srčani rad, dovodi do povišenog krvnog pritiska, kontrakcija krvnih sudova, dok drugi ima suprotan efekat, i to upravo zbog lučenja hormona zadovoljstva prilikom zagrljaja i drugih prijatnih situacija. Istovremeno, smanjuje se nivo hormona stresa, čime se umanjuje uticaj simpatičkog nervnog sistema na rad kardiovaskularnih organa. Rezultat je regulacija pulsa, krvnog pritiska, tonusa krvnih sudova i svega ostalog što može nepovoljno da deluje na te organe. Posredno, zagrljaj je lekovit – objasnio je taj stručnjak.
Zagrljaj, od svih fizičkih kontakata između ljudi, ne spada u seksualni, a jeste najbliži, kaže za „Alo!“ prof. dr Milan Milić, psihijatar, idodaje:
– Grljenje pozitivno utiče na nas. U tom zagrljaju osećamo se zaštićeno, zajedno smo i stapamo se. Istovremeno, delimo brige, muke, koje tada postaju zajedničke. Prelazimo branu između sebe i drugog čoveka. U zagrljaju se potpuno razoružavamo i ulazimo u intimnu zonu druge osobe velikom površinom tela. To je znak bazičnog poverenja i otvaranja prema njoj. Inače, zona od 15 do 30 centimetara od tela je intimna i tu puštamo samo veoma bliske ljude. Zagrljaj može da bude lekovit, i to kada se međusobno deli energija, odnosno dolazi do psihološke i emotivne razmene. Vrlo je preporučljivo grliti se i moja poruka svima je da to čine svaki dan – savetuje taj stručnjak.
GRLITE SE STALNO
– Zagrljaj gradi poverenje i osećaj sigurnosti.
– Zagrljaj može trenutno povećati nivo oksitocina.
– Duži zagrljaj podiže nivo serotonina, hormona direktno odgovornog za osećanje sreće.
– Zagrljaj jača imunitet jer stimuliše timus, grudnu žlezdu, koji reguliše proizvodnju belih krvnih zrnaca.
– Grljenje opušta mišiće i napetost u telu, a može da ublaži bol.
– Iskreni zagrljaj trenutno smanjuje nivo kortizola, hormona stesa.
– Zagrljaj odmah popravlja raspoloženje.
– Zagrljaj ne može da se iznudi.
Mala pravila
Poštuj prostor oko druge osobe
Zatraži dopuštenje pre nego što je zagrliš
Zagrljaj je neseksualni oblik pokazivanja privlačnosti ili naklonosti
Zagrljaj bi trebalo da bude nežan i topao, a ne stiskanje
Razmena energije
Dan Šercar, filozof i anđeolog iz Zagreba, koji se, između ostalog, bavi i duhovnom stranom zagrljaja, kaže za „Alo!“ da bi „čarolija“ zagrljaja uopšte mogla da se dogodi, trebalo bi da ljudi koji se grle dopuste svojim energijama da komuniciraju.
– Tada se aure slobodno mešaju, za razliku od one razmene koju ostvarujemo u gužvi vozeći se autobusom, kada su zatvorene. Zagrljaj je voljno, svesno, bioenergetsko i telesno preklapanje koje otvara vrata čudu zvanom ljubav. Da ne zaboravimo, postoji više vrsta ljubavi – od one kada saosećamo sa nekim kome treba podrška, do one koju osećamo prema prijateljima, rođacima, partnerima s kojima smo intimni. Zagrljaj je zbog ljubavi koju prenosi i lekovit – objašnjava Šercar i dodaje da ljudi ne mogu da se grle tek tako, jer to moraju oboje da žele.
