Poslednjih nekoliko mjeseci od Slovenije do Makedonije postao je među najtraženijim ličnostima, fudbalski jugoslovenski prostori imaju mnogo talenata koji žele da se okušaju na velikoj sceni, pa im nije daleko ni Malezija. Već je veliki izazov.
Menadžer sa FIFA znakom Željko Dekić (34), Sanjanin koji je prve fudbalske korake napravio u Prijedoru, sa mestom prebivališa u Puli, ekspert je za transfere igrača u pomenutu azijsku zemlju, ali i u Singapur, Tajland, Kinu… Prošlog decembra i januara ostvario je niz transfera i celo vreme dok je radio boravio je u Kuala Lumpuru, više od mesec dana.
-Bila je baš navala, telefon mi se ugrejao, ponekad nisam mogao svima ni da se javim. Ovaj posao iziskuje mnogo odricanja i odsustvovanja od kuće, iskren da budem nakon svega se poželim porodičnog gnezda, supruge Natali i sina Mihaela. Podrška porodice mi je vrlo značajna u poslu kojim se bavim, pogotovo supruge jer je sinčić još mali. Međutim, kada se radi to je strogi profesionalizam, mesta improvizaciji nema jer je to, kao i uvek, sve kratkog daha. Ako želiš da uspeš moraš da budeš odgovoran i profesionalan – počeo je priču Željko Dekić Sanjanin iz Pule.
Ljubo Baranin, Srđan Vidaković, Marko Perović, Milan Purović, Nemanja Vidaković, Dalibor Volaš, Nejc Potokar… su imena nekih igrača koji su zahvaljujući nekadašnjem fudbaleru Rudar Prijedora u omladinskim selekcijama upoznali fudbal u Aziji, u prvom redu Maleziji i tamo nastavili karijere.
-Biće takvih i sličnih transfera još, već sada pripremam nekoliko novih igrača. Malezijci cene iskrenost i korektnost, imaju novac, vole da plate kvalitet pogotovo ako im date reč i stojite iza toga što radite i igrača koje dovodite. Nekada sam i lično bio na gubitku ali sam morao da ispoštujem dogovoreno, bez obzira na komplikacije. Tako je to u ovom poslu. Ako jednom zakažete ili ne daj Bože slažete od daljeg posla nema ništa, Malezijci vas jednostavno precrtaju. Već sedam godina, od 2009. radim tržište Malezije, pre toga sam nešto malo radio Italiju, ali u Evropi je sve manje novca, Azija se ispostavlja kao fudbalska budućnost, države sa ovog kontinenta ulažu mnogo u fudbal i njegov razvoj. U Maleziji, da ne preteram u samohvalisanju uživam status istinskog prijatelja i Saveza i svih klubova – tvrdi Željko Dekić.
Prema njegovim rečima samo fudbaleri iz četiri evropske zemlje ne idu u Aziju, a to su: Italija, Španija, Engleska i Nemačka. Svi ostali trče „trbuhom za kruhom“.
-Evropski klubovima imaju sve manju finansijsku moć, zbog toga igrači sa Starog kontinenta sve više idu u Aziju. Odlično poznajem tamošnje fudablske prilike. Naši igrači su cenjeni u Maleziji i vole ih. Kada kažem „naši“ onda mislim na prostor od Slovenije do Makedonije, bez obzira na naciju i veru. Pokazali su se i kao igrači i kao ljudi. Iskreno, mnogo lakše mi je raditi i dogovoriti se sa igračima sa naših prostora nego recimo Argentincima i Brazilcima kojima su samo pare bitne, ne mare mnogo ni za obraz ni za čojstvo. Zbog toga sam se i orjentisao na „jugoviće“ – obrazložio je svoj stav priznati fudbalski menadžer.
Posle svakog transfera mediji u Maleziji su puni njegovih i slika igrača koje je doveo, bukvalno objavljuju se sve pikanterije, podaci, biografski, fudbalski i životni.
-Jak marketing i medijska scena prate fudbal u Maleziji. Bez toga jednostavno ne ide. Na svakom zvaničnom predstavljanju TV ekipe i novinari se ne mogu izbrojati. Osim toga Malezijci su vični dobroj organizaciji, oni promocije organizuju i na terenima, kada se trenira, to im ništa ne smeta. Tako je recimo bilo sada kada sam doveo Dalibora Volaša. Azija, tačnije Malezija je odlično tržište ne samo za igrače sa našeg podneblja već i iz cele Evrope – opisuje Dekić.
Nedavno se u javnosti pojavila i informacija da Crvena zvezda želi talentovane blizance iz Prijedora Đorđa i Lazara Nišića, a da je upravo Željko Dekić posrednik u tome da nekadašnji evropski i svetski šampion prate dva bisera iz Potkozarja.
-Tačno je to, Zvezda je već angažovala skaute da prate braću Đorđa i Lazara Nišića i kada dođe vreme za to po svemu sudeći će ih i angažovati. Lično sam bio na stadionu „Rajko Mitić“, preporučio pomenute dečake, a o svemu je obavešten i Zvezdan Terzić koji je dao zadatak da se Nišići moraju naći „na oku“ Zvezde. Stvarno je reč o talentovanim klincima pred kojima je, nadamo se, velika karijera – rekao je na kraju Željko Dekić jedan od najtraženijih menadžera u Evropi kada je u pitanju azijsko tržište.
Malezijac iz Kozarca
Za Željka Dekića je vezana i jedna zanimljivost kada je u Kozarcu kod Prijedora našao fudbalera poreklom iz Malezije.
-Moji prijatelji iz Kuala Lumpura, čelnici kluba Sajm Derbi došli su u Banjaluku da prate napadača Borca Jocu Stokića. Gledali smo utakmicu i po povratku u Kozarcu svratimo na piće i tu upoznamo čoveka iz Malezije koji se oženio, rekao nam je da ima sina koji igra fudbal u Rudar Prijedoru. Upoznali smo dete i ja sam ga odveo u otadžbinu njegovog oca s obzirom da tamo nije stranac. Definitivan transfer treba da se realizuje na leto – opisao je zanimljivost Dekić.
Gost kod princa
Dekić je postao lični prijatelj princu pokrajine Pahang u Maleziji Tenkgola Abdula Rahmala koji voli fudbal i igrače sa jugoslovenskih prostora.
-Tvrdio je da će jedan Brazilac doći u klub Pahang, ja sam mu rekao da imam osećaj da neće i nažalost bio sam u pravu. Onda me je pozvao u svoju rezidenciju, rekao da ima veliko poverenje u mene, da mu pomognem fudbalski i da će mi se odužiti. Ja sam se nasmejao i rekao da je ovo takav posao gde se neke stvari mogu pretpostaviti unapred i zaključiti. Kasnije su mi prijatelji iz kluba rekli da on samo retke prijatelje, koje baš ceni i poštuje, poziva kod sebe u vilu. Sada me zove i pita kada ću ponovo u Maleziju da se vidimo. Zanimljiv je princ Rahmal i veliki zaljubljenik u fudbal – ispričao je Željko Dekić.
Doveo Bedu u Prijedor
Pre dve godine posredstvom Željka Dekića u Rudar Prijedor je prvi put u 86 godina dugoj istoriji došao jedan Brazilac i to iz Holandije, kluba Herenven. Reč je o napadaču Pedru Enrikeu Nogueiri Bedi.
-Beda je prvo pomislio da se šalim kada sam mu rekao da ide u BiH, ali je onda shvatio da sam krajnje ozbiljan i rekao mi: ako ti garantuješ idem! Došao je u Rudar Prijedor, imao malih problema s papirima, zaigrao i oduševio ljubitelje fudbala. Iz Prijedora je otišao u Treću ligu Španije. Kada je to neko iz ovog kluba direktno otišao u Španiju? Bilo je još nekih kombinacija sa zvučnim imenima, ali sagovornici u klubu nisu razumeli suštinu i moje predloge za dobrobit „rudara“. Šta da se radi – istakao je Dekić.
