Nemamo više ništa svoje, prodali smo zemlju multinacionalnim kompanijama, odrekli se ćirilice i Kosova, izgubili smo nacionalni identitet, samopoštovanje. I istinu o nama moraćemo da uvezemo iz Vašingtona i Brisela. Jer, ako nam sastavljaju vlade, određuju unutrašnju i spoljnu politiku, mora da o nama znaju sve ono što naša politička elita krije od svoje pastve.
Morin Kormak, ambasadorka SAD, u Sarajevu nedavno saopšti da će korupcija ubiti BiH, pa ne isključuje mogućnost da Vašington saopšti imena korumpiranih političara i gabarit njihovog nečasno stečenog bogatstva! Gospođa Kormak je, doduše malo uvijeno, saopštila da je slična ideja dugo bokorila u Briselu, pa je sad “došlo vrijeme”. Slažem se apsolutno s idejom da bi bilo politički ljekovito saznati ko se sve obogatio mlateći praznu slamu po raznim kabinetima. Jer u Beogradu, od svih ministara i kojekakvih jahača bez glave, jedino bih stavio ruku u vatru da se samo Vojislav Koštunica nije obogatio ni za kintu u svom političkom vojevanju. Ostali bez razlike, od početka devedesetih do danas, namirili su nekoliko pokoljenja još nerođenog potomstva. Slično je i u Srpskoj.
Ali, “čuvajte se Danajaca i kad vam poklone donose” jer gospođa Kormak ima drugu ideju. Ne interesuje je ko se obogatio na grbači onemoćalih i poniženih Srba. Sve se svodi na ideju: Kako “ubiti” Milorada Dodika? Što gospođa Kormak i ne krije. Sasvim očekivano, iza te ideje stala je skoro kompletna politička opozicija Srpske! Stali su iza ideje Vašingtona i Brisela da BiH vrate onom političkom rješenju zbog čega je u BiH i počeo rat, da Bošnjaci dobiju državu u kojoj će da dominiraju. Na tom putu im se našao Dodik. Mladen Bosić, koji je, kažu, krišom nosio u tužilaštvo dokumenta koja navodno teško optužuju Dodika, i ostali likuju i misle: Kad uhapse Dodika mogu da rade šta hoće. Da se razumijemo, nisam Dodikov advokat, nije on bezgrešan. Naprotiv. Ali, ko je u politici Srpske bezgrešan, neka “uzme kamen” i baci ga na grešnika. Dakle, u ovoj tragediji nije glavni junak Dodik, nego Srpska. Ova igra sljepila podsjeti me na Bunjina, koji je pisao da “u svijetu postoje dvije istine o životu: Prva, da je život neizrecivo lijep, a druga – da je život moguć jedino za ludake”. Pitam se zašto Srbi ovu drugu istinu prihvataju kao jedinu.
P. S. U Beogradu, u prisustvu velikog broja građana, sahranjen je general Zdravko Tolimir. Mediji u Srbiji odlazak velikog čovjeka ispratili su bez slova, kao da je otišao kućni ljubimac ili samoubica, koji po hrišćanskim zakonima nema pravo na obred. Baš sramotno!
