Narod ga je smatrao velikim čudotvorcem i isceliteljem.
Svetovno ime Svetog Vasilija je bilo Vasilije Jovanović, a rođen je 1639. godine u Popovom Selu u Hercegovini. Bio je episkop zahumski i skenderijski. Kao arhijerej stanovao je u manstiru Tvrdoš, a kad su manastir razorili Turci, preselio se u Ostrog, gde je i umro 1671. Tamo se čuvaju njegove mošti.
Sveti Vasilije je krsna slava koju slave mnogi pravoslavci.
U Popovom Selu se na Svetog Vasilija mnogi zavetuju zbog svoje ili bolesti u kući, da će na Duhove otići u manastir Ostrog. Običaj nalaže da se oko zavetovanog okupe prijatelji, komšije i rođaci, da preko njega pošalju ulja, tamjan i pamuk da kod sveca prenoći.
Čak se i katolici i muslimani zavetuju Svetom Vasiliju, jer se veruje da je ovaj svetac veliki čudotvorac, a da stvari koje prenoće kraj njegovih moštiju leče sve bolesti.
Pamuk, ulje i tamjan koji su nošeni u Ostrog čuvaju se za “ne daj Bože”. Onaj ko se zavetuje da poseti mošti Svetog Vasilija, narednog dana započinje post.
