Mama i poznati pisac Džesika Dimas napisala je svom sinu emotivno pismo koje će gotovo sigurno rasplakati svaku mamu, ali i dete.

“Ti se nećeš sećati one noći kada sam sama ležala u bolnici, u najstrašnijim i ujedno najdivnijim bolovima, gledala u mesec i tiho šaputala, tebi i sebi: “Možemo mi ovo!”

Ti se nećeš sećati kako si me pogledao samo nekoliko sekundi nakon što si došao na ovaj svet, kao ni mene koja te privlačim na svoje grudi i šapućem ti na uvo “Hej, dušo”.

Nećeš se sećati kako si u trenu, kao čarobnim štapićem, izlečio moj slomljeni duh, zacelio moje srce i u potpunosti ispunio moj život. Bila sam potpuno slomljena pre nego što si se rodio, a ti si me ponovno sastavio.

Nećeš se sećati kako sam te uvek gledala s ponosom, gde god išli. Uvek si bio najlepši dečak u prostoriji. Uvek i svuda.

Nećeš se sećati kako su me tvoje gluposti uvek nasmejavale, ali samo još kad si bio beba shvatila da imaš divno srce.

Nećeš se sećati kako sam te češljala i sklanjala ti kosu s čela i tvog pogleda tada. Bez ijedne reči, naše duše su se dodirivale i govorile ono što sve reči ovoga sveta ne bi mogle izreći.

Nećeš se sećati ni beskrajnih igri golicanja koje smo najviše voleli, ni toga kako sam uvek varala samo kako bih te držala što bliže sebi i tvoje lice prekrivala poljupcima.

Nećeš se sećati svih onih noći kada sam odlazila na spavanje u strahu. Strah od majčinstva. Jesam li dovoljno dobra? Jesam li već bezbroj puta zabrljala? Mogu li uopšte biti majka kakvu zaslužuješ?

Nećeš se sećati kako se moje srce svaki puta raspalo i sastavilo još veće sa svakom tvojom važnom prekretnicom u razvoju. Gledajući kako pesak prolazi kroz peščani sat, bila sam srećna kada sam videla da rasteš i razvijaš se.

Nećeš se sećati kako sam tvoja sićušna stopala držala u rukama i zamišljala kako će jednog dana porasti, postati veća od mojih i kako ću morati da ih pustim da odu.

Ti se nećeš sećati, ali ja hoću.

Čuvaću te uspomene u srcu dovoljno čvrsto za oboje!”

24sata