Priča o mladim i talentovanim sugradjanima ide dalje…
Ovoga puta smo razgovarali sa jednim harmonikašem. Ne, nije to dečko iz kraja koji svira samo narodnu po svadbicama. Ovaj momak ima repertoar od Mocarta do Halida…
Stefan Ćorić
Ovaj učenik muzičke škole,koji je pored muzike diplomirao i Oxfordov kurs Engleskog jezika , a kaže kako upisat će i Njemački jezik, do danas ima zaista ljep spektar nagrada i rezultata.
Recite nam nešto o vašem instrumentu:
Harmonika kao instrument je pun predrasuda, većina misli da je to pretežno ‘seljački’ instrument, ali nije tako. Harmonika je jako zastupljena u klasičnoj muzici i mnoštvo kompozicija je napisano za nju.
A ljubav prema harmonici, sasvim slučajno. Mama mi je kao malom kupila malu harmoniku koju sam ja šutirao i bacao po kući, kasnije sam se na nagovor roditelja upisao u osnovnu muzičku školu i uzeo je kao glavni intrument i eto ga nerazdvojni do dan danas .
Harmonika je karakteristična za naš kraj, naše podnevlje, a i kao mali sam gledao dosta muzičkih emisija na kojima sam primjećivao harmonikaše u punom sjaju, pa su mi oni na neki način bili i podsticaj da izaberem baš ovaj instrument.
Nagrade i takmičenja:
Učestvovao sam na mnogim takmičenjima, što republičkim, sto međunarodnim čak i internacionalnim.
Najdraže su mi prve nagrade sa republičkih takmičenja „ Solo“, a posebna draga pobjeda sa mojim drugovima iz orkestra na takmičenju u Banja Luci, tu smo oduvali konkurenciju i tako postali prvi orkestar iz Prijedora nakon dugo godina koji je uspio trijumfovati na tom takmičenju.
Tu su još drage nagrade iz Istočnog Sarajeva i Ugljevika, zaista puno takmičenja.
Ne bih zanemario ni takmičenja iz „Solfeđa“, to vam je teorijska disciplina i na njima sam učestvovao i osvajao nagrade.
Ali nije uvijek bilo odlično, dosta neuspjeha je bilo sjećam se, kad mi je prva nagrada izmicala za 0,20 poena, ali šta da se radi glava gore i ide se dalje.
Trenutne aktivnosti:
Završavam srednju školu, pretendujem za učenika generacije. Spremam se za prijemne ispite u Austriji i Sloveniji, i pomalo idem u teretanu, za sve se nadje vremena.
Naravno tu je i moj bend „Libero“ sviramo svake sedmice. Prošlog vikenda smo svirali u Novom Gradu ovog vikenda odmaramo.
I njih bi napomenuo kao veoma drage osobe sa kojima jako volim suradjivati i koji će vjerovatno sa mnom na fakultet.
Planiram polovinom juna organizovati i svoj solistički koncert u Galeriji najvjerovatnije, koji će biti moja poslednja provjera pred prijemni .
Kako ste se odlučili za osnivanje benda?
Pa naš bend je nastao sasvim slučajno. Sakupila se nas trojica iz razreda i rek’o hajde da sviramo. I malo po malo, evo već 3 mjeseca našeg sviruckanja.
Širimo repertoar lagano, a dodali smo jos jednog člana Dajanu Desnicu sa Cajonom (udaraljkama) ,veoma talentovana djevojka koja je završila muzičku akademiju i zaista mi je čast svirati sa njom.
U bendu su još Rajko Lopar (Violina) i Nikola Davidović (Gitara) koji je jedan od rijetkih momaka koji rok(rock) muziku svira perfektno, a uspio sam ga prevesti na narodnjake ,kroz smjeh nam priča Stefan.
Njegov bend od 1.Juna počinje da nastupa u lokalu “Tiffany”,pa ako ste ljubitelj žive muzike uz harmoniku,gitaru,violinu i udaraljke, zasigurno ćete imat dobar provod.
