U Zvezdara teatru premijera filma “Mučni teret podmetnute krivice”. Priča o zločinu koji su počinili drugi, a osuđeni su Srbi. Razuman čovek pristaje da bude obmanut zbog “opšteg dobra”
Dokumentarac “Mučni teret podmetnute krivice” priča univerzalnu priču o devedesetim godinama prošlog veka u kojima, zbog promene geopolitičke situacije u svetu i crno postaje belo, a laž, iako očigledna, pobeđuju istinu – kaže, za “Novosti”, Dragan Elčić, autor filma koji će danas u 16 časova premijerno biti prikazan u beogradskom Zvezdara teatru.
Naš proslavljeni dokumentarista kaže da film govori o zločinu na Tuzlanskoj kapiji 25. maja 1995. godine, kada je u eksploziji navodno srpske granate poginula 71 osoba, a više od 150 njih je ranjeno. Događaj na Tuzlanskoj kapiji u istoriji minulog sukoba u BiH ostao je zabeležen kao najveća masovna pogibija muslimana i po broju žrtava i po činjenici da su nastradali imali između tri i 29 godina. Za granatiranje trga u Tuzli pred Sudom BiH osuđen je srpski general Novak Đukić, prvo na 25, a potom na 20 godina robije.
PRVI SRPSKI ODGOVORNažalost, o srpskoj krivici za sve i svašta tokom devedesetih snimljeno je desetine dokumentarnih filmova i oni su listom nagrađivani na svetskim festivalima, bez obzira na to koliko su tendenciozno pričali priču – kaže Dragan Elčić. – Ovo je prvi srpski film o tuđoj krivici za zločine podmetnute nama. Očekujem da će biti pozvan na festivale i da će ga makar RTS i RTRS prikazati u nekom od udarnih termina.
Čak sedam godina, od 2007. do 2014, general Novak Đukić robijao je u Foči. Osuđen je na osnovu tendencioznog veštačenja Berka Zečevića, sarajevskog “eksperta”, čoveka čiji su “dokazi” bili ključni i u Haškom tribunalu za zaključak da su srpske snage počinile maskre na Markalama 1994. i 1995. Po izlasku iz zatvora zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, bivši načelnik Generalštaba VRS okupio je međunarodni ekspertski tim od oko 400 ljudi koji su rekonstrukcijom događaja sa Tuzlanske kapije na vojnom poligonu Nikinci posle dve godine iz temelja srušili laži o srpskoj krivici za ovaj masakr.
– Moj film ne govori samo o 32 rekonstrukcije zločina iz Tuzle, koje su uz naše stručnjake u Nikincima radili i Izrelci, Francuzi, Česi – govori, za “Novosti”, Elčić.
– U centru filma je intimna ispovest čoveka u kaznionici koji ne zna zašto je utamničen i osramoćen i koji se pita: “A šta ćemo sa istinom?” Tuzlanska kapija u mom filmu je metafora za procep u savesti čovečanstva kroz koji realno postaje nadrealno, a razuman čovek pristaje da bude obmanut zbog “opšteg dobra”.
Dokumentarac svedoči da nije moguće da jedna granata napravi dva kratera, kao i da je van pameti da auto koji se nalazi u blizini eksplozije umesto da bude “oduvan” biva privučen krateru. Od jedne granate i jedne eksplozije čak 60 žrtava biva povređeno iz tri različita snopa gelera koji dolaze iz tri različita pravca …
