Do­vo­ljno je sa­mo re­ći Vi­ktor Ku­plje­nik, pa da se oni sta­ri­ji Ba­nja­lu­ča­ni sje­te ne­ka­daš­njeg “ne­bes­kog or­la”, ap­so­lu­tnog re­kor­de­ra u pa­do­bran­skim sko­ko­vi­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je. Ko zna ko­li­ko bi još Ku­plje­nik na­ni­zao sko­ko­va da ni­je bi­lo ra­ta, ali je za­si­gur­no da bi ci­fra od 6.134 sko­ka bi­la bar dvos­tru­ko ve­ća. Vi­kto­ro­va adre­sa je da­nas u Lju­blja­ni, gdje sta­nu­je sa su­pru­gom Fa­ti­mom i si­nom Igo­rom, ali živi za dan ka­da će se vra­ti­ti u grad na oba­la­ma Vrba­sa.

– Ba­nja­lu­ka je moj grad. Tu sam do­šao kao sre­dnjo­ško­lac. Sa­mo se­da­mna­est go­di­na sam imao ka­da sam se iz Lju­blja­ne, sa dva ko­fe­ra, za­pu­tio u Ba­nja­lu­ku. Tu sam sa­zri­je­vao, pos­tao čo­vjek. Oženio se i sku­ćio. Pos­tao ne­ko i ne­što – kaže Vi­ktor.

Svo­ju spor­tsku ka­ri­je­ru za­po­čeo je na go­lu Ru­ko­me­tnog klu­ba Bo­rac, da­vne 1961. go­di­ne.

– I u Lju­blja­ni sam bra­nio za je­dan voj­ni ru­ko­me­tni klub, ko­ji se ta­ko­đe zvao Bo­rac. Lo­gi­čno je bi­lo da se oku­šam i na go­lu ba­nja­lu­čkog. Ta­daš­nji tre­ner Vo­jo Mi­lo­sav­lje­vić me je po­sli­je je­dnog tre­nin­ga očin­ski za­grlio i re­kao: “Ma­li, vi­dim da gri­zeš na tre­nin­gu. Da­ješ se sto od­sto, ali… Znaš, Vi­kto­re, za gol­ma­na su po­tre­bni vi­ši, kor­pu­len­tni­ji mom­ci ko­ji mo­gu “po­kri­ti” gol. Ti si ma­li, ni pe­ti­nu go­la da po­kri­ješ. Go­lo­ve će ti “kroz uši” za­bi­ja­ti. Ba­ta­li ti ru­ko­met! La­ti se bi­lo kog dru­gog spor­ta. Us­pje­ćeš”. I baš tog pro­lje­ća 1961. go­di­ne pro­či­tam oglas da Aero klub “Ru­di Ča­ja­vec” upi­su­je kan­di­da­te za pa­do­bran­ce. E, tu mi ni­ko ne­će mo­ći re­ći: Ba­ta­li to, ma­li si ras­tom – pri­sje­ća se Vi­ktor po­če­ta­ka.

Upi­sao se u klub, ali svo­ji­ma u Lju­blja­ni ni­je smio re­ći. Prvog sko­ka sje­ća se i da­nas, i uvi­jek po­nav­lja da se to ri­je­či­ma ne može opi­sa­ti.

– Sko­čio sam pa­do­bra­nom 6.134 pu­ta. To je bio ap­so­lu­tni ju­go­slo­ven­ski re­kord. Go­di­na­ma sam i nas­ta­vnik pa­do­bran­skog le­te­nja. Mno­go sam pa­do­bra­na­ca obu­čio. Ne­ki su, po­put Lju­bi­še Pro­da­no­vi­ća, Mi­la­na Se­fe­ro­vi­ća, Jo­si­pa Po­po­vi­ća i moje kćerke Di­ja­ne Ku­plje­nik, pos­ta­li re­pre­zen­ta­tiv­ci BiH, a i Ju­go­sla­vi­je. Ni­ka­da, ni­ko­me od njih ni­sam znao da kažem, da emo­ti­vno i sli­ko­vi­to opi­šem, ka­ko se osje­ćaš ka­da prvi put ska­češ pa­do­bra­nom. Ja sam go­vo­rio: “Mo­ra­te sko­či­ti da bis­te osje­ti­li svu lje­po­tu pa­do­bran­skog sko­ka” – kaže Ku­plje­nik.

Mno­go pu­ta se po­peo na po­bje­dni­čko pos­to­lje, ali je sva­ka­ko, naj­ve­ći us­pjeh pos­ti­gao na ju­bi­lar­nom 20. Svjet­skom prven­stvu na Ble­du.

– “Tu­ši­ra­li” smo mno­ge re­pre­zen­ta­ci­je i pos­ta­li vi­ce­šam­pi­oni svi­je­ta. Is­pred nas je bi­la eki­pa ČSSR-a, a iza nas Ka­na­da, pa pa­do­bran­ske ve­le­si­le: SSSR, SAD, Fran­cus­ka, Ita­li­ja, Nje­ma­čka, Polj­ska… U se­le­kci­ji su, osim me­ne, bi­li i Mi­lan Di­mić iz Zre­nja­ni­na, Dra­go­ljub Dra­go­vić iz Pod­go­ri­ce, Jo­sip Bu­šić iz Ni­ša i Ste­fan Be­sjak iz ALC Bled, a re­zer­va je bio Mo­mči­lo Sa­vić iz Beo­gra­da – pri­sje­ća se Vi­ktor zla­tnih tre­nu­ta­ka.

Da­vne, 1972. go­di­ne pos­tao je i prvak Ju­go­sla­vi­je. Iza nje­ga su os­ta­li svi re­pre­zen­ta­tiv­ci: Pe­sjek, Dra­go­vić, Pa­vi­če­vić, Di­mić, Ma­rić.

– Bi­lo je to u Mur­skoj So­bo­ti. Po­bi­je­di­ti ta­kve pa­do­bran­ske aso­ve ni­je bi­lo la­ko. Ja sam već bio is­ku­san ska­kač, ra­van po­naj­bo­ljima u Ju­go­sla­vi­ji. Po­red ne­ko­li­ko ti­tu­la re­pu­bli­čkog prva­ka BiH, 1974. go­di­ne sam bio i prvak Srbi­je. Bio sam na službi u Ni­šu, a ta­kmi­čio sam se za AR Niš. “Bre bu­ra­ze­re, ot­kud ti do­đe pa nas po­te­pa.” Bi­li su izne­na­đe­ni, jer ni­su ni zna­li da sam ja u Ni­šu – go­vo­ri Vi­ktor.

Ni­ka­da u pro­fe­si­onal­noj ka­ri­je­ri ni­je lo­mio no­gu ili ru­ku, ali je ne­kim ču­dom os­tao živ ka­da je na “Ku­ri­ru”, ko­jim je pi­lo­ti­rao, otpa­la eli­sa.

– Sva sre­ća pa se avi­on ni­je za­pa­lio. Uspio sam ne­ka­ko da ate­ri­ram. Ma, uda­rio sam no­som avi­ona u ze­mlju. Čak 16 pu­ta mi se ni­je otvo­rio gla­vni pa­do­bran. Ni u je­dnom slu­ča­ju ni­je bi­lo “gus­to”, jer bih akti­vi­rao po­mo­ćni pa­do­bran i bez­bje­dno se pri­ze­mljio. Ovo sa “Ku­ri­rom” je mo­glo bi­ti po­gu­bno – sje­ća se nez­go­da.

Vi­ktor Ku­plje­nik i sa­da, po­ne­kad, re­kre­ati­vno sko­či pa­do­bra­nom, ali je već 15 go­di­na pi­lot pro­fe­si­ona­lac i drži tu­ris­ti­čku tu­ru Bled-Bo­hinj-Tri­glav.

– Lje­ti je tu­ris­ta kao plje­ve. Ko je­dnom pro­ve­de 45 mi­nu­ta u pa­no­ram­skom le­tu na ovoj mar­šru­ti, vje­ruj­te mi, opet će do­ći. To je ne­opi­siv doživ­ljaj – za­klju­ču­je Vi­ktor  Ku­plje­nik, ap­so­lu­tni re­kor­der u pa­do­bran­skim sko­ko­vi­ma.

S. RI­SO­VIĆ

Pa­do­bra­nom na “ran­de­vu”

Sje­ća se Vi­ktor je­dne zgo­de. Imao je do­go­vo­ren sas­ta­nak sa su­pru­gom u Tra­pis­ti­ma. Imao je sa­mo po­la sa­ta do sas­tan­ka, auto­mo­bil ni­je imao, pje­ši­ce ne bi sti­gao. Za­mo­lio je ko­le­gu pi­lo­ta da po­le­ti avi­onom.

– Kad je na­dle­tio Tra­pis­te, ja is­ko­čim pa­do­bra­nom. Svi su bi­li za­be­ze­knu­ti. Moj pu­nac, po­koj mu du­ši, odu­šev­ljen. Tri da­na se ni­je tri­je­znio, jer mu je bi­lo ne­opi­si­vo dra­go što je zet pa­do­bra­nom sko­čio tik po­red ku­će na škol­sko igra­li­šte -kaže Vi­ktor.

De­sant na Drvar

Ska­kao je Vi­ktor Ku­plje­nik u mno­gim pri­li­ka­ma, pred po­če­tak važne fu­dbal­ske uta­kmi­ce, ka­da bi lop­tu do­no­sio pa­do­bra­nom, ali kaže da mu je bi­lo te­ško su­dje­lo­va­ti u fil­mu “De­sant na Drvar”.

– Baš je bi­lo te­ško. Ni­si sam u vaz­du­hu. Na hi­lja­de nas je sko­či­lo. Ki­ša pa­da, a ma­gla se spus­ti­la. Sva­šta se mo­glo do­go­di­ti. Sre­ćom ni­je. Ni­je bar me­ni. Ne znam ka­ko su os­ta­li “preži­vje­li” de­sant na Drvar – priča Viktor.

Ti­to i Na­ser

Sje­ća se Vi­ktor i je­dnog “po­li­ti­čkog” sko­ka i to, na Tjen­ti­štu.

– Bi­lo je to na Su­tjes­ci, ka­da je Ti­to otva­rao mo­nu­men­tal­ni spo­me­nik. Nje­gov gost je bio Na­ser, pred­sje­dnik Egip­ta. Do­nio sam ju­go­slo­ven­sku tro­boj­ku sa ne­ba. Ti­to i Na­ser su mi apla­udi­ra­li sa osmi­je­hom na li­ci­ma. To je doživ­ljaj ko­ji se ne za­bo­rav­lja – pri­sje­ća se Ku­plje­nik.

Narodne novine

Povezani članci:

Powered by Contextual Related Posts