Žene varaju zato što su nesrećne u vezi, a muškarci zato što imaju nagone koje je teško kontrolisati – koliko puta ste čuli ovakva opravdanja i zar vam se već nisu smučila? U pitanju su čiste gluposti, jer postoji samo jedan razlog zbog kog dolazi do prevare, bez obzira na pol, starost ili seksualnu orijentaciju.
Kad sam imala 17 godina, tata mi je jednom rečenicom objasnio zašto ljudi varaju u vezama.
“Varaju samo slabi ljudi”.
Dobro, da budem iskrena, iskoristio je malo nepristojan izraz koji nam uređivačka politika ne dozvoljava da objavimo, ali mogu da vam kažem da počinje na p i rimuje se sa “mečka”.
To mi je do dan-danas ostalo urezano, i svaki put kad vidim da su naučnici novom studijom došli do otkrića da žene varaju zbog ovoga, a muškarci zbog onoga, malo mi pripadne muka.
Objasniću vam zašto: Kad muž istuče ženu, da li pitate zašto ju je istukao? Ne bi trebalo – istukao ju je jer je kreten. Da li je do toga dovela porodična svađa, ili je ona njega prevarila pa ga je to iznerviralo, ili je udario nakon što se ona izdrala na njega, to su već izgovori. Razlog je uvek zato što je nasilnik i kreten.
Isto važi i za prevaru. Da, možda je muž prevario ženu nakon što ga je ona godinama zanemarivala, odbijala da vodi ljubav sa njim i kuvala neslanu supu, ali to nije pravi razlog. Razlog je činejnica da je on slab. On je ona reč na p.
Sve ostalo su izgovori.
Isto tako je i žena koja prevari muža jer se oseća zanemareno i treba joj nežnosti – slaba. I ona je ona reč što se rimuje sa “mečka”.
Za prevaru partnera ne treba hrabrosti. Potrebno je samo da to uradite – eto, tako je jednostavno. Hrabrost je, s druge strane, potrebna da partneru kažete šta vam u vezi ne odgovara, da uđete u dijalog umesto u prevaru. Hrabrost je reći “hoću više seksa” ili “osećam se kao da te više ne privlačim” ili, ako do toga dođe, “ne privlačiš me više”. Hrabrost je reći šta nije u redu i pokušati da se problem sredi.
A najveća hrabrost je potrebna da, ako ništa od ovoga ne upali, kažete “zbogom” i raziđete se. A onda se upustite u novu vezu, bila ona za jednu noć ili na duge staze. To je ljudski, ispravno, hrabro i za svaku pohvalu.
Prevara je, s druge strane, uvek, ali UVEK znak slabosti. I upravo tu dolazimo do verovatno najboljeg dela priče – jer slabost je, zapravo, sasvim normalna stvar kod ljudi. Normalno je da vam se poneka desi da pokleknete i krenete lakšim putem! Ali onda je ljudski priznati da ste pogrešili i tražiti oproštaj, a ne izgovore.
Prevario si? Reci – jesam, bio sam slab, žao mi je! Ali nemoj da smišljaš izgovore, niko te nije terao, niko ti nije kriv, to je zaista bila tvoja odluka.
