Po svemu sudeći, ako ne želiš da budeš svrstana u kategoriju otpadnika, čudaka i jadnika pod hitno nabavi dečka, muža ili dete! Kada su oni tačno postali neka vrsta statusnog simbola i nezaobilazni trofej na fotografijama, do besvesti provučenih kroz filtere, kojima se prikazuje svetu da si uspela u životu čim nisi sama? I ako si zaista toliko srećna, da li je zaista neophodno da svi moraju da vide isfotošopiranu verziju ”savršenog” života?
Ako za primer uzmemo dve žene približno istih godina od kojih je jedna supruga i majka, a druga ništa od toga, koja od njih dve bi vam na prvu loptu bila simpatičnija i ostvarenija kao ličnost? A ako bi znali da se prva jednog dana probudila i rešila da ostavi i muža i dete zarad švalera, dok druga o sanja o porodici ali još uvek nije naišla na osobu sa kojom bi sve to ostvarila, koja bi vam sad bila srcu milija? Da, u teoriji svi znamo odgovor ali u praksi je to, nažalost, malo drugačije. No, pođimo redom.
Jadnica bez kučeta ni mačeta
Ako nemaš dečka/muža, ti si definitivno jadnica koja je toliko nesposobna da privuče muškarca, jer znamo kako su oni naivni i površni pa se hvataju ko som na bućku čim malo zavrtiš repom (ili čime već). Osim što si jadna, može biti da i ti nešto fali u glavi pa te zbog toga niko neće. Ili da nije, ne daj Bože, ono još gore – ložiš se na isti pol.
Ako si rešila da se (privremeno) odrekneš emotivnog života zarad školovanja ili karijere, onda si opet izopačen um jer šta će ti diplome, posao i profesionalni ugled ako nemaš koga da držiš pod ili za ruku? Nebitno je i da li trenutno preboljevaš nekoga pa ti nije do veze ili se jednostavno ne pojavljuje osoba vredna tvoje pažnje, a svesna si koliko vrediš pa ne bi da budeš deo nečijeg ljubavnog trougla. Ili nećeš da se kresneš baš sa svakim balavanderom koji se pojavi samo da bi sebi dokazala da i dalje vrediš ko žensko.
Muškarci, pak, imaju drugačije viđenje ženskog soliranja. Čim čuju da je neka dama bez jače polovine, stupaju u akciju ko da su bogomdani jer je slobodna žena poput javnog dobra kojim može svako da se posluži. Vođeni logikom ” Mhm, ko zna koliko je ona dugo bez tipa, laka je meta, ova odma’ daje jer je željna čvrstog muškog…” Jeste, dodira. Jer ne daj Bože da požele da upoznaju tu devojku/ženu, što bi samo uživali u njenom prisustvu kad svi znamo da je danas najveći deo poziva na piće zapravo malo ušminkaniji poziv na seks. Rke-koke i gotovo, ide se dalje jer ima još toliko slobodnih žena koje prosto izgaraju za njihovim čvrstim ili polumlohavim telima.
Žena, majka, kraljica
Ako si udata onda ti svetina kliče” Bravo, gospođo, ostvarila si svoju životnu misiju! ”, jer to je jedino društveno prihvatljivo za ženu. A budimo realni, muškarci se žene manje iz ljubavi, a više zbog toga što ga nisu izvadili na vreme pa ”moraju ” ili iz krajnje praktičnih razloga. Šta to znači? Krajnje je tužno to što će pre da ožene onu za koju procene da je manje inteligentna od njih pa neće da im zvoca kad ne žele da se odreknu momačkog života, izlazaka i svega što uz to ide od po svemu bolje, a za njihov pojam komplikovanije žene. Još kad dođu deca, pa dreka po kući, pa usrane pelene, pa sto čuda, on samo želi da što pre utekne jer se burma na prstu pretvorila u omču oko vrata.
No, vratimo se na ženu, majku, kraljicu. Kad si se, što bi prozaično rekli po današnjim časopisima, ostvarila u najbitnijoj životnoj ulozi ti si zacementirala svoju poziciju u društvu. Imaš muža, imaš dete ili decu i šta ćeš više? Zamisli da, pu, pu, daleko bilo, nisi mogla da rodiš pa da svi govore da si jalova, jer se, naravno, uvek podrazumeva da je problem do žene. Sad možeš do mile volje da fotkaš svog anđela i šeruješ albume pod nazivom ”Moj život, moje sve” jer, naravno, žene bez dece nemaju nit’ život niti razloga za isti.Šta će njoj i posao i stan i muž kad nema ono najbitnije, to biće koje će je vezivati za njenog muškarca do kraja života?
Kad je ”Što ne rodiš?” glasnije od ”Što varaš muža, a i on tebe?”
To da li neko ne može ili neće da ima potomstvo bi u 21. veku trebalo da bude lična stvar ili stvar izbora a ne predmet raspredanja dok se ispijaju kafe ili nagađanja ko može, a ko ne može da se reprodukuje i zbog čega. Kao što svaka žena ne voli da kuva, tako ima i onih koje ne žele da budu mame. Teško shvatljivo za naše podneblje ali nema te sile zakona i vapaja države za povećanjem nataliteta koji bi je naterali da promeni svoje mišljenje. S druge strane, sve je više žena koje imaju problema sa svojim reporduktivnim sistemom pa im je od pitanja dežurnih dušebrižnika ” Ima li šta novo kod vas? ” muka.
Ali ko vam garantuje da takva žena nema bolji život od one sa decom koja popije vaspitnu ćušku od muža jer je provalila da je vara sa nekom jedva punoletnom devojčicom? Ko može da tvrdi da ta, ”bezdetna” nije više prošla u životu od one koja se udala odmah posle srednje pa je sad, kad su deca poodrasla, rešila da nadoknadi propušteno, jer kad je ona detetu morala da skida temepraturu njene drugarice su skidale frajere koje su upoznale u noćnom provodu. Ali lakše je uzeti u usta ženu koja, po društvenim merilima, nije potpuno ostvarena od dobrodržeće majke koja se ponaša ko puštena s lanca. Na kraju krajeva, ni njeni švaleri a ni njegove devojke nisu u kadru već samo deca kad se slika još jedan selfi na kojem sve pršti od porodične idile.
