Kaže se da svetog Nikolu pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu. O ovom svecu mnogo je legendi koje ga predstavljaju kao dobričinitelja i čudotvorca, zaštitnika ribara i putnika, gospodara vode, a veruje se i da on prevodi upokojene duše u svet mrtvih… Ova je, ipak, malo drugačija.
Počinje od vremena kada je Nikola već postao ugledni svešetenik, smenivši svog strica na mestu episkopa. U to vreme, njegovi roditelji su umrli, a Nikola je počeo da deli imanje svojih roditelja siromašnima.
U to vreme u Patri je živeo jedan ugledan i bogat čovek, koji je kasnije izgubio svoju službu i sav svoj imetak. Taj čovek je imao tri ćerke, koje su bile veoma lepe, ali oskudica je bila toliko velika da on nikako nije mogao da ih uda, jer nije imao miraz da im da, pa je odlučio da, zbog strašne nemaštine, svoju kuću pretvori u bludilište, a svoje ćerke u bludnice. Sveti Nikola je nekako saznao za tu odluku nesavesnog oca, pa je uzeo vrećicu, napunio je zlatnicima, umotao je u platno i prišunjavši se noću kući ovog čoveka, ubacio je zamotuljak kroz prozor. Otac devojaka jako se začudio kada je ujutru našao toliki novac, i pripisavši to milost Božijoj, odlučio je da ga da u miraz najstarijoj ćerki. To isto ponovilo se i sa drugom njegovom ćerkom.
Odavde legenda ima dva kraja. Po prvoj verziji, čovek je naslutio da će se njegov dobrotvor pojaviti i treći put, kako bi mu ostavio novac da i treću ćerku uda, pa ga je u zasedi čekao nekoliko noći. Kada je Sveti Nikola došao da i po treći put ostavi svoj dar, čovek je iskočio iz svoje zasede i u svom dobrotvorcu prepoznao je svetog Nikolu. Tada ga je svetitelj zakleo da o njegovom dobročinstvu ništa ne govori i uz to mu je dao i mnoge pouke korisne po dušu.
Drugi kraj ove priče je malo drugačiji. Naime, Nikola je video da ga otac devojaka čeka u zasedi, pa se tako dosetio, da ne bi bio otkriven, da se popne na krov i zlatnike ubaci kroz dimnjak, a pošto su se čarape sušile na otvorenom ognjištu, zlatnici su padali pravo u njih. Iz ovog drugog kraja priče će se, mnogo vekova kasnije, kod nas razviti kult Božić Bate, a u zapadnoj kulturi kult Deda Mraza.
Malo je onih koji znaju da se Sveti Nikola na svom dugom putu od gotovo 15 vekova pretvorio u Deda Mraza, a u toj transformaciji su najviše učestvovali Amerikanci davši tom prazniku novu dimenziju. Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pretvorio se u potrošački praznik kojem je cilj kupovanje…
