Sterotipe razbijate u svojoj glavi. Kad to uspijete, fizički hendikep postaje nešto što vam otežava put prema cilju, ali ga nikako ne prekida. Barem ne u mom slučaju. Tako priča Nemanja, samostalni stručni saradnik za pravna pitanja u dubičkoj opštinskoj upravi. Cerebralna paraliza vezala ga je za kolica ali ga nije omela u planovima.
“Da vam iskreno kažem, teško jeste. Ali uvijek smo pozvani da se borimo sa težinom života. Kao što reče slavni Vladika Njegoš “Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može!”. I zaista, ako se dovoljno trudite i borite i neke, naizgled, nemoguće stvari, postaju veoma realne i moguće”, rekao je samostalni stručni saradnik za pravna pitanja u dubičkoj opštinskoj upravi Nemanja Rodić.
Vodeći se time, Nemanja je završio i fakultet, zaposlio se, nedavno i magistrirao. Čistom desetkom. Mašta o doktoratu ali za njega, trenutno nema novca. Ipak, potrudiće se da preskoči i tu prepreku. Na radnom mjestu ga hvale. Počev od načelnika.
“Opština Dubica će, u svakom slučaju, pogotovo kad se radi o licima sa invaliditetom, apsolutno i ubuduće pružati podršku tim ljudima koji daju svoj napor, koji u svojoj glavi imaju odlične ideje i znanja koja možemo da iskoristimo za rad u upravi”, rekao je načelnik opštine Kozarska Dubica Radenko Reljić.
Radnik za primjer. Skroman i vrijedan, Nemanja svima šalje poruku.
“Znate kako, obično kažu “sanjam ovo ili ono”, “životni san” i slične stvari… Ja smatram da nije dovoljno sanjati. Jer ako ništa ne preduzimamo, inače u životu, ti snovi će ostati samo snovi”, rekao je Nemanja.
Ovu važnu lekciju ne bi trebalo da zaboravimo. Ako ništa, da nam Nemanjin primjer bude vodilja za novu godinu – da se ipak može. Samo ako se hoće.
