FBI je 2013. godine uhapsio šest bosanskih imigranata iz SAD koji su navodno slali novac, nišane za snajpere, noževe, vojnu opremu i ostale zalihe džihadistima u Siriji i Iraku preko svojih posrednika u Bosni i Turskoj.
Američki tužioci su šestoricu Bosanaca optužili za pružanje materijalne podrške teroristima, čime su prekriši Patriotski akt. Nakon 2015, kada su se pomenuti saradnici terorista konačno našli pred sudom, tužioci su otkrili gomilu dokaza sa društvenih medija, veb foruma i mejlova koji su ukazivali na to da su šestorica Bosanaca duboko povezani sa Islamskom državom.
U čitavom ekspozeu dokaza isplivala je priča o jednom čoveku i njegovom putu od borca protiv muslimana do komandanta Islamske države. Taj čovek zove se Abdulah Ramo Pazara, a magazin “Atlantik” je nakon višemesečnog rada sakupio sve delove slagalice njegovog života.
Snajperista na strani Srba
Ramo Pazara rođen je 1976. godine u SFRJ, a odrastao je u malom selu Gomjenica, nedaleko od Teslića, većinski srpskog postindustrijalističkog gradića u Bosni. U vreme Pazarinog odrastanja Teslić je bio multietnička i multireligijska sredina gde su zajedno živeli Srbi, Hrvati i muslimani. Međutim, nedugo pošto je Ramo napunio 16 godina, počinje krvavi građanski rat, i mladić se zajedno sa ocem pridružuje vojsci Republike Srpske.
Bar tako pokazuju brojni izveštaji do kojih je došao “Atlantik”, a isto su tvrdili portal “Slobodna Bosna” pre dve godine, kao i politički analitičar i stručnjak za borbu protiv terorizma Dževad Galijašević, koji je tvrdio da mu je zvaničnik Republike Srpske dao na uvid dokumenta koja pokazuju da je Pazara bio član te vojske u periodu 1993-1994. Isto je potvrdio i dr Vlado Azinović, politički analitičar i stručnjak za bosanske borce u inostranstvu. Tokom rata, Ramo je služio kao snajperista koji je, ironično, svoju karijeru započeo boreći se protiv muslimana na strani pravoslavnih Srba.
Kamiondžija kojine mari za religiju
Nakon rata, Pazara je spakovao torbe i uputio se u Ameriku, gde je verovatno počinio prevaru u razgovoru sa imigracionim službenicima, s obziom da je očigledno lagao kada je u pitanju njegov vojni dosije. U suprotnom, bosanska zajednica u SAD alarmirala bi američke vlasti koje bi ga deportovale nazad u BiH, gde bi najverovatnije završio u zatvoru.
Dok su njegove prve godine provedene u SAD prava zagonetka, prvi zvanični podaci o Pazari pojavljuju se 2003. godine, kada je dobio vozačku dozvolu za kamion, na kojoj je pisalo da je njegova adresa u Vorenu u državi Mičigen. Sledeće godine je sa svojom tadašnjom ženom promenio adresu, i polako počeo da gradi svoj američki san. Međutim, to je kratko trajalo s obzirom da se tri godine kasnije razveo od žene i proglasio bankrot. Ubrzo se preslio kod rođaka u Jutiku. Tu upoznaje bratovljevog kuma Nihada Rosića, poreklom iz Velike Kladuše u BiH. Postali su bliski prijatelji, i zajedno skrenuli u radikalni islam oko 2011, barem prema rečima Rosićevog advokata. Sve do te godine, Pazara je bio pravi sekularni musliman, koji bi pre završio u nekom bajkerskom baru u Americi nego na ratištu u Siriji.
Za razliku od njega, Rosić je i ranije bio poznat po problematičnom ponašanju, pa je tako služio zatvorsku kaznu u dva navrata: prvi put jer je nokautirao ženu na ulici, i to dok je držala bebu u naručju, dok je drugi put robijao jer je pretukao suprugu metalnim kaišem pred decom. Razlog: pronašao joj je bočicu parfema, što najkonzervativniji islamisti smatraju grehom, s obzitom da parfem sadrži alkohol.
Kada se Pazara 2011. preselio u Sent Luis, najveću bosansku zajednicu van Evrope (70.000 bosanskih muslimana živi u tom gradu) već je pustio bradu i nosio isključivo konzervativnu muslimansku odeću.
Radikalizacija
Ne može se sa sigurnošću znati koji okidač je naveo Pazaru da sklizne u ralje ekstremizma, ali udaljenost od domovine, poslovni i životni neuspesi svakako su odigrali svoju ulogu u tome. Uostalom, okretanje ka konzervativnoj, pa čak i radikalnoj religioznosti je dokumentovan obrazac koji se nebrojeno puta dešavao nakon što se čovek suoči sa životnim neuspesima.
Osećaj pripadnosti Ramo je našao na društvenim mrežama, gde se združio sa bosanskim salafistima i ekstremistima. U svojoj grupi radikalni muslimani propagirali su i veličali ideologiju Islamske države, hraneći se besom ljudi poput Pazare. Ponavljali su mantru “žrtve” (muslimani širom sveta su pod napadom), koja je ljudima poput Pazare davali opravdanje za lične neuspehe i u njegovim očima pružila novu šansu za iskupljenjem.
Novi život
Abdulah Ramo Pazara i zvanično je postao američki građanin 17. maja 2013, a svega 11 dana kasnije uputio se za Siriju, u koju je stigao preko Zagreba, Bosne i Istanbula. U leglo Daeša otišao je sam, i ubrzo postao borac kalifata i dobio “kunju” – ratno ime: Abdulah al-Amriki. Koliko je ogrezao u ekstremizam pokazuje fotografija sa zastavom Islamske države koju je objavio na svom Fejsbuk profilu. Time je svima, a naročito predstavnicima zakona, stavio do znanja na čijoj je strani.
U međuvremenu, Pazarini malobrojni prijatelji iz bosanske zajednice u SAD, među kojima je bio i bračni par Ramiz i Sedina Hodžić, počeli su da prikupljaju potrepštine koje im je naručivao putem Fejsbuka i mejlova. Toliko korišćenje tehnologije dalo je vlastima pristup Pazarinoj lokaciji i aktivnostima, usled čega su otkrili da je prisustvovao masovnim obezglavljivanjima i brutalnim pogubljenjima u režiji ISIS-a.
Prijatelji iz Amerike su slali potrepštine i novac Pazari u Siriju, i to preko Turske i Saudijske Arabije. Među onima koji su slali novac našli su se članovi bosanske zajednice u SAD, od domara i učiteljica do kafe-kuvarica, piše “Atlantik”.
Ime Abdulaha Rama Pazare pojavljuje se u beležnicama američkih agenata nakon hapšenja propovednika i regrutea ISIS-a Bilala Bosnića u BiH, u novembru 2015.
Bosnić je odavno bio poznat tajnim službama, a do hapšenja je poslao ukupno 15 mladića na sirijsko ratište, gde su nosili crne odore ISIS-a. Među imenima s kojima je Bosnić komunicirao isplivalo je i ono Abdulaha Rame Pazare.
U međuvremenu, Pazara je zahvaljujući vojnoj veštini koju je stekao 90-ih boreći se za VRS brzo napredovao među džihadistima u čemu mu je dodatno pomoglo prijateljstvi sa Mirzom Ganićem – internet zvezdom i spin-doktorom ISIS-a, kao i komandantom džihadističkog kampa za obuku Bajrom Ikarovićem.
Srbin vođa ekstremističkih foruma
Ganić, inače poreklom iz Srbije, rukovodio je brojnim ekstremističkim forumima i profilima na društvenim mrežama. Mladić kome je ratno ime bilo Abu Šahid ubijen je u Alepu.
druge strane, Bajro Ikarović bio je sličniji Pazari – stari tip, vojnik, radnik. U džihadističkim vodama bio je daleko duže od njega, a javnost ga zna po pokušaju bombaškog napada na američku ambasadu u Sarajevu 2005, zbog čega je odležao četiri godine u zatvoru.
U službi ozloglašenog riđobradog džihadiste
I Ikanović i Pazara direkto su služili pod komandom ekstremiste iz Gruzije Tarkana Tajmurazoviča Batirašvilija, poznatog po dve stvari: crvenoj bradi i ratnom imenu Omar al-Šišani. Kada je iz Džabhat al-Nusre prešao u ISIS, Pazara i Ikanović su ga slepo pratili.
Pazara je za jednog borca iz Amerike dostigao izuzetno visok status: komandovao je jedinicom od oko 60 džihadista. Bili su izuzetno surovi i lajavi: hvalili su se svojim zlodelilma na društvenim mediijima – svakodnevno.
Godinu i po dana prošlo je veoma brzo, nakon čega je došla čuvena opsada Kobanija, grada na tursko-sirijskoj granici, u kojoj je Pazara ubijen.
Od tada su prošle skoro tri godine, a pomoć ekstremistima iz SAD i ostalih delova sveta i dalje stiže. Mračan trag koji je Pazara ostavio za sobom, zajedno sa svojim saradnicima i pomagačima, i na neki način pokazao kako je lako radikalizovati ljude okovane problemima, čak i ako su tokom života bili na potpuno drugim stranama.
