Stavio sam fudbalu Republike Srpske naočale, to za mene nije poraz, već plemenito delo
Slavko BASARA
Mlad čovek je bogatstvo svakog društva, ako će ono, društvo, da se posveti tom istom mladom čoveku i od njega napravi ličnost s pozitivnim mislima. Stiče se utisak da kod nas, u Republici Srpskoj, mladi ljudi tumaraju tunelima svojih sudbina bez prave šanse da ponesu barjak mladalačkog elana, entuzijazma i čistih misli, sve se nekako odvija u tamnom konglomeratu koji olako potroši našu decu.
Upekla nebeska zvezda, u centru Banjaluke duva blagi „fen“, temperatura je prešla četrdeseti podeok Celzijusove skale.
-U autu sam izmerio 52 stepena kada sam seo u njega, a bio je doduše parkiran na Suncu – uz široki osmeh, pod talasima ugodnog klima-aparata, još s vrata nam se obratio mlađani Petar Jelić, te dodaje:
-Ništa me, pa ni vrelina, nije moglo da spreči, da dođem u Banjaluku. Dogovorili smo se…
To je taj mlad čovek, nepokolebljiv i istrajan, oko sebe širi pozitivnu energiju, zanos…
-Jesam mlad. To ne znači i da sam naivan, daleko od toga, samo sam lepo vaspitan, patrijarhalno. Nikada nisam bio ni zlopamtilo. Sve u životu prihvatam kao iskušenje koje me uči i otvara nove vidike – kaže Petar Jelić, nekadašnji golgeter Modriča Maksime, internacionalac, reprezentativac BiH, mladić koji je na jednoj takmici Superlige postigao čak pet pogodaka.
Započinjemo razgovor.
Prošlo je deset meseci od predsedničkih izbora u Fudbalskom savezu Republike Srpske, bili Ste protivkandidat aktuelnom prvom čoveku Mili Kovačeviću, niste uspeli?
-Bila je to moja prva Skupština FSRS na kojoj sam učestvovao i to kao protivkandidat aktuelnom predsedniku koji je imao devet godina da izgradi sistem po svojim merilima i normama. Pokazalo se da je taj sistem, kakav god bio, ne bih sad da pričam o njemu, bio jači od nekih novih ideja koje sam ja pokušao da donesem, prezentujem, uvedem… Ljudi to nisu prepoznali. Jedan čovek nikad nije bio sistem, već grupa istomišljenika, koje vežu razni interesi. Makar koalicije bile i neprirodne.
Niste čovek koji se lako predaje?
-Jako dobro sam spoznao neke stvari o kojima ni sanjati nisam mogao, ali to je tako. Sada sa ovog stanovišta, kada je prošlo desetak meseci, verujte često se i zamislim, pa i pitam: „šta bi bilo da sam pobedio?“
Šta bi bilo?
-Zabolela bi me glava!
Od čega?
-Od problema! Toliko ih je, nagomilali su se. Već izvesno vreme tapkamo u mestu. Imidž se gradi godinama, pažljivo i strpljivo, a može da se sroza preko noći, ma kakavi, za jedan čas, možda i manje. Zamislite onda koliko treba da se potrudite, potrošite vremena i nerava, budete odvojeni od porodice, da popravite imidž koji je skrnavljen skoro celu jednu deceniju. Ali, fudbal prolazi samo isto ono što i naše društvo, ne može da bude izolovan od problematike običnog čoveka. Zajedno delimo istu sudbinu.
Kakvi su to problemi?
-Reći ću Vam jedan primer: u predsedničkoj kampanji želeo sam da stvorim jasnu sliku o svim sferama društva. Tragajući za generalnim sponzorom Prve lige Republike Srpske na kojem sam i zasnivao svoju ideju promena sudarao sam se sa zidom, padao sam sa „čvorugama na glavi“, ošamućen. Da li mi verujete?
Verujem, nastavite, izgleda zanimljivo?
-Dobijao sam neverovatne odgovore. Govorili su mi: „’ajde da Vam platimo da ne dolazite više i tražite to“, do onoga: „bi mi Vama pomogli, ali fudbal je toliko na lošem glasu, da ne želimo negativnu reklamu“. Neki su samo rekli: „Fudbal! Ma kakvi, nemoj tražiti obrazloženje“. Nisam mogao da verujem.
Pa i Mile Kovačević ima istih problema, loš imidž fudbala odbija sponzore?
-Svestan sam toga, zato sam Vam i rekao da ne znam uopšte šta bi moja pobeda mogla da donese, osim glavobolje meni i najbližim saradnicima. Samo je razlika što ja nisam učestvovao u izgradnji tog i takvog imidža. Putem mog kluba, Modriče, jasno sam spoznao celokupnu situaciju našeg fudbala, ako baš hoćete i društva, aktuelnog sistema…
Kakva je?
-Tužna. Sve se svodi na trange-frange. Suštine nema nigde. Niti realnosti. Sitnica nam je postala opsesija. Iščezao je kvantitet iz kojeg su se uvek rađali konkurencija i kvalitet, izašli smo na kvantašku pijacu praznih tezgi. Mnogo tražimo, a malo nudimo. Skoro ništa! Bojim se da će to ništa postati, vrlo brzo, naš fudbalski artikl o kojem će neki budući „Nadrealisti“ da snimaju skečeve.
Ipak Ste se borili da preuzmete predsedničku funkciju, a upoznati Ste sa svim tim što govorite jako dobro?
-Svaki mlad čovek, tako i ja, imam želju i nagon da ono što, po mojim shvatanjima i merilima života, i u ovom slučaju fudbala, nije dobro promenim na bolje. To je moje pravo i odgovornost. Možda samo ja vidim na taj način, ali plašim se da predeo koji gledamo i nije baš tako predivan. To je ono što me je motivisalo da uđem u predsedničku trku. Uspeo sam kao niko do sada. Približio sam se Mili Kovačeviću, imao 22 glasa, malo je nedostajalo da se sve okrene. Nada je probuđena.
Hoćete li ponovo jurišati da budete predsednik FS Republike Srpske?
-Nije tragedija pasti, već ne ustati posle toga. Kao fudbaler često sam obaran u šesnaestercu i van njega, ponekad bio i povređen, ali od mene kao kapitena, prvog strelca, reprezentativca i vođe na terenu saigrači, treneri i publika su tražili da izvodim jedanaesterce i slobodne udarce. Morao sam da ustanem, stisnem zube i obradujem ih. Posle završetka utakmice akter izvuče uvek jasne pouke. Tako je i posle poslednjih izbora u FSRS.
Ipak, poraz boli, zar ne?
-Poraz nije trajna kategorija, kao što to nije ni pobeda. Ovde kod nas, mislim na Balkanu, veličaju se pobede poraza, a porazi pobede se ne naziru kao ni u onom antologijskom završetku filma „Boj na Kosovu“ kada slepci gledaju u nebo i pričaju o granici dva sveta. Slepi kada progledaju daleko vide!
Šta time želite da kažete?
-Ništa konkretno. Samo to da sam fudbalu Republike Srpske stavio naočale. Za mene to nije poraz, već dobro i plemenito delo!
Zar ćemo konstatacijom da smo slepi završiti naš razgovor?
-Slepom čoveku ne trebaju naočale, to je trajna, nepromenjiva kategorija invaliditeta. Naše društvo, fudbal, imaju blažu varijantu – kratkovidost!
Plan – Premijer liga BiH
Kakve su ambicije Vašeg kluba Modriče u novoj sezoni, nedavna Skupština je najavila „salto mortale“?
-Krenuli smo iz početka jer smo morali da saniramo, i još uvek nismo uspeli sve to da pokrijemo, dug od 800.000 maraka. Naša vizija je jasna, kada se odlučimo, želimo da za dve godine dođemo od Druge lige Republike Srpske do Premijer lige BiH. Zašto? Pa jednostavno duže igranje u Prvoj ligi Srpske nema efekta, to je isto kao i Druga liga, samo skuplja zabava, dok je Premijer liga isplativija. Zato gledamo da „u cugu“ preskočimo dva ranga.
Srećan zbog Borca
Vaša fudbalska baza su Banjaluka i Borac?
-Da se ne lažemo svi jako dobro znamo šta su i Banjaluka i Borac, naš sportski, privredni i kulturni centar, odnosno najveći klub, personifikacija sporta Republike Srpske. Jedna od stvari koja me razočarava jeste negacija svega toga. Kakvi god da su Banjaluka i Borac na njih sistem uvek mora da se oslanja i računa. To je prirodno. Srećan sam zbog uspeha Borca na početku nove premijerligaške sezone i nadam se da će dobri rezultati što duže da potraju.
Zahvalnost Žurnalu
Čitate li Sportski žurnal?
-Obavezno i svakodnevno. Svaka vam čast, držite liniju objektivnosti i ozbiljnosti, pišete o onome o čemu drugi, najčešće, ćute. Kroz akciju „Dan fudbala“ sa Fudbalskim savezom Republike Srpske sačvali ste i večnu uspomenu na mog oca Milana, putem Nagrade za životno delo. Znam da je ta ideja potekla od Žurnala. Hvala vam na tome. Mnogo.
