Srpska pravoslavna crkva i vjernici 27. septembra slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst.
Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti – poznata je srpska izreka, pa vjernici na ovaj dan – kada se praznuju dva događaja – pronalazak Časnog krsta i njegov povratak iz Persije u Jerusalim – poste na hljebu i vodi.
Carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama našla je Časni krst na kome je razapet Isus Hrist. Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hljebu i vodi, dok je hrana životinjskog porijekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.
Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).
Dok za mnoge druge praznike koji su obilježeni crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak.
Pravoslavni vjernici slave Krstovdan ili Vozdviženje (podizanje), dan na koji je car Konstantin postavio u Rimu krst u znak pobjede nad Maksencijem.
