Na području grada Prijedora više od stotinu dece ostalo je ove godine neupisano jer nema dovoljno vrtića, a liste čekanja godinama su popunjene.
Mlada majka, koja je želela da ostane anonimna, priča za „EuroBlic“ da je svoje dete pre dva meseca upisala na tzv. listu čekanja.
– Krajem avgusta otišla sam do vrtića „Radost“ i pitala da upišem dete. Rekli su mi da nema više mesta. Uzeli su moje podatke i rekli da će mi se javiti za oko dva meseca, ukoliko neko odustane, ali isto tako pokazali su mi da je u svesci već nekoliko ispisanih stranica sa imenima onih koji čekaju pre mene – kaže ova Prijedorčanka.
Međutim, Prijedor se godinama suočava sa manjkom vrtičkih objekata o čemu svedoči podatak da su njima boravi tek 5,7 odsto dece, što je mnogo manje od evropskog proseka koji iznosi 80 odsto.
U izveštaju o radu Dečijeg vrtića „Radost“ navedeno je da je i ove godine više od stotinu dece ostalo neupisano zbog nedostatka prostora, dok je broj upisanih daleko veći od zakonskog maksimuma.
Prilikom rasprave o izveštaju vrtića na poslednoj sednici Skupštine grada, odbornici su poručili da se na proširenju smeštaja u vrtićima mora hitno raditi.
– U Banjaluci ima na svakom ćošku vrtić, a kod nas po jedan državni i privatni. Proširenjem smeštaja i manjim grupama poboljšao bi se kvalitet rada sa decom, a i deci bi bilo ugodnije – smatra Sanja Rađenović, odbornica SDS.
Odbornica DNS Olivera Bradar – Mirković ističe da su problemi vrtića nedostatak smeštaja u odnosu na potrebe i otežani materijalno – tehničke uslove rada.
– Treba imati u vidu da većim obuhvatom dece i brigom o njihovom razvoju na vreme prepoznajemo i određene razvojne smetnje kod dece, te je na njih moguće pravovremeno delovati – istakla je ona.
Navodi da je potrebno i donošenje novog pravilnika o standardima i normativima kojim bi se poboljšali uslovi rada.
U izveštaju o radu vrtića „Radost“ navedeno je da su zbog velikog pritiska roditelja za upis dece u ovaj objekat, iskoristili zakonsko pravo na povećanje prijema u svakoj grupi od 20 odsto.
Međutim, upozoravaju i da im nedostaje stručnih saradnika.
– Program inkluzije ne možemo realizovati, jer nemamo stručne saradnike kao što su defektolog, logoped i specijalni pedagog koji bi izrađivali inkluzivne programe i realizovali ih sa decom u inkluzivnom programu – navedeno je u izveštaju.
Pored toga ukazuju i na stanje centralnog objekta, koji je izgrađen pre 50 godina.
– Stanje objekta je dosta loše, pogotovo krovna konstrukcija i unutrašnja i vanjska stolarija. Rekonstrukcija i sanacija ovog objekta, ušla je u prioritetne projekte Strategije razvoja grada. Urađena je projektna dokumentacija i čeka se obezbeđenje novca iz programa energetske efikasnosti – navedeno je u izveštaju.
Takođe, i kuhinja centralnog objekta u kojoj se sprema hrana za svu decu iz četiri gradska vrtića, nije više za pohvalu.
– Oprema kuhinje je dotrajala, 80 odsto opreme je iz 1976. godine. Ako se nešto vrlo brzo ne učini po pitanju sanacije, rad vrtića može doći u pitanje – ističu u izveštaju.
Navode i da im je potrebno i bolje vozilo za prevoz hrane do ostalih vrtića, jer je sadašnje nabavljeno pre 20 godina.
Dotrajale su i mašine za veš koje su nabavljene pre 16 godina, kao i računari stari 14 godina. U 6 objekata vrtića „Radost“ boravi 454 mališana, a čuva ih 36 vaspitačica. Pored četiri gradska, po jedan vrtić je smešten u Omarskoj i Kozarcu.
U toku izbor direktora vrtića
Direktorka Dečjeg vrtića „Radost“ Dušanka Božić nije želela da govori o problemima ove ustanove.
– Ja odoh u penziju, i u toku je izbor drugog direktora, pa ne bih da nekome narednom povlačim crtu i određujem šta bi trebalo raditi. Mogu reći da smo bili na razgovoru u gradskoj upravi i da su nam obećali rekonstrukciju centralnog objekta – poručila je ona.
Takođe, ni iz gradske uprave nismo dobili odgovor o planovima za predškolske ustanove.
