Automobili s dizel motorima polako gube prijatelje u industrijalizovanom svetu.
Sud u Štutgartu odlučio je da zabrani korišćenje dizelaša od 1. januara 2018. godine, a gradovi poput Pariza, Atine i Madrida žele da donesu slične odluke u narednih nekoliko godina.
Neki od najvećih proizvođača automobila odredili su smrtnu presudu svojim dizel modelima. Na koji će način ovaj trend uticati na tržište automobila u BiH, posebno kada je poznato da su dizelaši voljeni među vozačima u BiH.
Propis da polovna vozila mogu da se uvoze sa “evro 3” motorima ostaće na snazi sve dok traju pregovori sa EU. Kada Srbija postane članica EU, jasno je, moraće i sama da poštuje izuzetno stroge eko-norme.
Tako su u BiH, gde je u Sarajevu zbog zagađenja uveden par-nepar sistem, propisima zabranili vožnju automobila koji imaju niske “evro standarde” pa je tako i popularni “golf dvojka” proteran sa ulica.
Broj dizelaša u BiH je znatno veći od broja benzinaca, a pre četiri godine razmera je bila bio 75:25 pa je sudbina štetnijih motora za okolinu posebno bolna za te vozače i vlasnike.
Dizelaši neće nestati preko noći i odluke se uglavnom odnose na proces koji bi trebalo da dosegne vrhunac za nekoliko godina. Ipak, vreme je dase sagleda gde je tržište automobila i kako će se nepoželjni dizeli snaći u okolnostima Zapadnog Balkana.
Senad Olovčić, direktor Poršea BH, smatra da će proces biti dugotrajan i da će u narednim godinama svakako uticati na ovo tržište novih i polovnih automobila.
“Cene polovnih klasičnih vozila će biti povoljnije radi rešavanja ‘problema’ Zapada, ali isto tako i mač s dve oštrice za naše kupce, s obzirom na to da će BiH statusom pridruživanja EU biti pod pritiskom novih evropskih regulativa. Na kraju će ta uvezena vozila na kraju gubiti vrednost kao polovna i biće iz godine u godinu sve veći balast za vlasnike.
Olovčić smatra da će se razvoj situacije odraziti i na prodaju benzinaca.
“Poznato je da su dizel motori zbog emisije CO2 i najveći zagađivači prirodne sredine. Naime, dizel motori će radi zadovoljenja evropskih standarda biti sve skuplji i cenovno ‘neinteresantniji’ budućim kupcima. To je trend, kao i činjenica da na primer današnji benzinski TSI motori iz VW koncerna imaju potrošnju gotovo kao i dizel. Iako smo mi tradicionalno ‘dizelsko tržište’, u tranzicijskoj fazi ka električnim automobilima koji su budućnost, očekujemo da će naši TSI motori biti odgovarajuće rešenje”.
Zasad je sve OK
Direktor auto-kuće Kramar Andrija Zovko za Klix.ba kaže kako je izuzetno upoznat o priči o dizelima, pogotovo kada je u pitanju nemačko tržište. Ono što on ističe jeste da se bh. tržište još uvek ne trese i da su cjene, barem zasad, manje-više iste.
Prodaja dizela je pala na nekih 4-5 odsto u odnosu na prošlu godinu i to nije ništa strašno. Mi kao firma koja posluje u četiri države nismo ništa osetili i još uvjek su dizel vozila traženija od benzinskih. Kada je reč o je cenovnoj nabavci, ona je još uvek bez velike promene.
Dizel vozila koja nisu poželjna u Nemačkoj, kaže Zovko, dolaze na Balkan, u Italiju i druge delove Evrope, ali nema šanse da ona dobiju oznaku “bezvrednih”.
“Mi ne znamo šta će biti, znamo da će dizele progutati Balkan i Rusija. Živimo u ludim vremenima i sve je moguće, ali ne verujem da će, recimo, dizeli izgubiti 50 posto na vrednosti”, rekao je Zovko.
