Niko nije smogao snage da pročita emotivan tekst na poslednjem oproštaju
Brojna rodbina, prijatelji, saigračice i sugrađani ispratili su danas na večni počinak 20-godišnju Amilu Čorhodžić.
Neizmerno tužan dan u Lukavcu. Na groblju tišina. Među prisutnima u mestu Lukavac šok i neverica. U očima suze. Nema više lepe Amile.
O mladoj odbojkašici ŽOK “Lukavac”, koja je u nedelju izgubila bitku za život na UKC Tuzla, svi imaju samo reči hvale.
– Uvek je bila nasmejana. Spremna da pomogne. Srce je ostavljala kako na terenu, tako i među prijateljima. Svi su je voleli – rekao je u razgovoru Saib Malović, jedan od organizatora današnje sahrane.
Amilu je, kaže, poznavao godinama. Nekako su u isto vreme došli u ŽOK „Lukavac“. Bilo je to pre 5 i po godina. U klubu su, može se reći, bili gotovo podjednako važni. Oboje su imali više zaduženja. Saib u administraciji kao sekretar i predsednik, a Amila na terenu kao univerzalna figura – pokretač, motor.
– Verujte mi, koliko god da bi čovek o njoj rekao, bilo bi malo. Teško je naći reči kojima biste opisali našu Amilu – kazao je Saib.
Amili je pozlilo u subotu, 18. novembra, na prvenstvenoj utakmici Superlige FBiH koju je njen “Lukavac” igrao protiv “Bihaća”.
– Pre same utakmice, žalila nam se da se prejela. Kad se to desilo, mislili smo da joj se povisio pritisak. Kad sam joj prišao i upitao je šta joj je, rekla je da je boli glava i da ne vidi. Umio sam je, ali joj nije bilo bolje. Odmah smo je odvezli u Dom zdravlja Lukavac. Naš vozač prošao je kroz sva crvena svetla na semaforima – priča Saib za Avaz.
Ispostavilo se da je Amila tokom utakmice dobila prvi infarkt. Nažalost, drugi ju je pogodio sutradan na UKC Tuzla. Od tada, pa do svojih poslednjih trenutaka, bila je na aparatima i u šoku.
– Umrla je u nedelju, negde između 16 i 16.30. Mi smo upravo tada igrali prvenstvenu utakmicu protiv Amilinog bivšeg kluba – „Smeča”. A onda nam je došla informacija o njenoj smrti…nikome se više nije igralo… – priča vidno potreseni Malović.
Amila je bila omiljena. Završila je Ekonomsko-hemijsku školu u Lukavcu, a radila je u jednoj kladionici.
Školu odbojke u mlađim kategorijama prošla je u ŽOK „Smeč“, odakle je pre 5,5 godina prešla u „Lukavac“.
Niko nije imao snage ni hrabrosti
Na sahrani prisutnima je trebao biti pročitan jedan emotivni tekst. Međutim, ostao je nepročitan. Među prisutnima za to hrabrosti i snage nije bilo.
U nastavku je sadržaj tog teksta, koji potpisuje Amilin klub ŽOK “Lukavac”.
– Ti nas daješ na ovaj svet i Ti nas uzimaš sa ovoga sveta. Danas si uzeo još jednu mladu, veoma mladu, devojku, koja je bila među nama. To je bila naša draga Amila. Devojka, vedrog i nasmejanog lica, borbena bila na svakoj utakmici, srce na terenu ostavljala uvek.
Njen glas i eho navijanja je odjekivao u svim dvoranama, toliko jačine je imala, ona se nikada predavala nije. Ona nije znala biti ljuta. Ona je sve nas ohrabrivala kada nam je najteže bilo.
Danas, mi, radi nje, ne bismo trebali suzu pustiti, već bismo trebali osmeh na lice staviti, da bismo potvrdili ono što je ona bila nekad. Jer naša lutka ide na bolji svet, sigurno je. Naša Amila, bila je pet godina sa nama, u našem klubu. Ona je bila deo naše male porodice, zadnje jedinice snage za odbojku i ovaj klub ostavljala, čvrsto vezana je za nas postala od prvog treninga sa nama.
Ona je doista svima nama pomagala, savete davala, nasmejavala nas u onim najtežim delovima pojedinih utakmica, ta devojka, naš veseljak pravi je bila.
Ona je ostala i uvek će biti naše sjajno sunce. Njeno mesto u ovom klubu će ona sigurno čuvati sa drugog sveta i njega niko zauzeti neće, njeno ime ćemo spominjati i njen dres će na zidu kao dobra uspomena na nju ostati.
Amilice naša, neka ti Bog podari raj, odakle ćeš pratiti sve naše sledeće utakmice i bodriti nas. A u srcima našim, večno ćeš boraviti, ti i tvoj lik sa osmehom i vedrinom na licu. Ostaćeš nam u lepim sećanjima provedenim s tobom zajedno ovih pet godina predivnog prijateljstva, čarobnog drugarstva, hvala ti za sve, draga naša – piše u govoru.
