Porodica Ahmetović živi u oronuloj baraci na periferiji Kaknja. Mejdina se brine o teško obolelom suprugu Izetu, demobilisanom borcu, kojem je već četiri puta operisana kičma.
Za njegovu mesečnu terapiju moraju izdvojiti 180 KM, a porodica je bez ikakvih primanja.
Ćerka Amanda pohađa peti razred OŠ „Mula Mustafa Bašeskija“ i dobra je učenica.
Mejdina je primorana svaki dan vani skupljati drva da bi zagrejala prostoriju u kojoj leži njen suprug.
– Teško je živjeti na ovakav način. Danas imam šta naložiti, a sutra ko zna. Trebao bi 23. januara u Tuzlu na još jednu operaciju. Verujete da ne znam kako će otići do Tuzle. Niko nas ne pita kako preživljavamo s devet maraka, koliko dobijamo za dete. Da nije učiteljice Dragane koja se brine da moja Amanda svaki dan u školi dobije sendvič, dete ne bi imalo šta jesti – kroz suze govori Mejdina.
Dok je Izet bio sposoban, brinuo se o porodici. Radio je na dnevnicu, a sada je sve palo na leđa njegove supruge.
– Kada si bolestan, imaš samo jedan cilj, ozdraviti i brinuti se o svojoj porodici. Ja to trenutno nisam u stanju i najteže mi je zbog toga – govori Izet.
