Ugostiteljstvo u Banjaluci je degradirano, osramoćeno i dovedeno na ivicu katastrofe pre svega neznanjem i nebrigom nadležnih institucije, tvrde banjalučki ugostititelji.
Ako se uzme u obzir da u Banjaluci u ovom momentu radi više od 1.000 ugostiteljskih lokala, koji zapošljaju od pet do šest hiljada radnika, jasno je da to nije zanemarljiv broj ljudi koji se bore na ivici egzistencije, i koji se sve češće odlučuju na odlazak u inostranstvo, gde se njihov rad daleko više ceni i plaća.
Ključni problemi koji muče ovaj sektor privrede u Banjaluci, od gradskih vlasti naveden kao jedan od oslonaca razvoja sektora turizma, jeste odsustvo bilo kakve strategije na duže staze, loša zakonska regulativa i njeno još lošije sprovođenje od inspekcijskih i pravosudnih službi, manjak kvalitetne i školovane radne snage, rad u sivoj zoni te različiti tretman od gradskih i državnih institucija.
Posledice takvog odnosa jeste da najveći broj radnika u ugostiteljstvu radi na crno, bez uplaćivanje doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje, uz plate na minimalcu i bez nadoknade za prekovremeni rad.
Željko Tatić, predsednik Udruženja radnika ugostiteljstva i turizma, kaže da zbog uskraćivanja normalnih uslova rada, zaposleni u ovom sektoru masovno odlaze iz Banjaluke na rad, kako u zemlje regiona, tako i u inostranstvo.
– Ugostiteljstvo je kao profesija degradirano, poniženo i osramoćeno, a radnici oz ovog sektora privrede dovedeni su na rub egzistencije. Donesena su loša zakonska rešenja za ovu oblast, većinom prepisana iz zakona Evropske unije, a koja nemaju veze sa stvaranim stanjem na terenu, te rađena uglavnom bez učešća ljudi iz ove struke, koji su mogli mnogo doprineti njihovom poboljšanju svojim iskustvom i znanjem. Da bude žalosnije ni ti nefunkcionalni zakoni se ne sprovode kako treba, jer inspekcijske službe prave mnogo propusta ili funkcionišu na principima političko-rođačkih veza, i tako radi 90 odsto ugostitelja u Banjaluci, dok se oni koji rade savesno i po zakonu možete izbrojati na prste – kaže Tatić i dodaje da je posebno teško stanje kod radnika u ovom sektoru poput konobara, kuvara i pomoćnog osobolja koji rade u nekoj vrsti polusive zone.
– Ogroman broj konobara radi na crno, jer kako kafić čije je radno vreme od sedam do 24 sata može imati dva radnika koja su prijavljena na minimalac, da su roboti to ne bi mogli izdržati? I oni koji su prijavljeni nisu u mnogo boljoj poziciji, jer u praksi to znači da konobara prijave na četiri sata, na račun u banci dobija 410 KM minimalne plate, dok ostatak, koji je maksimalno 200 KM, dobija na ruke, što je klasično kršenje zakona. U Banjaluci ima oko hiljadu kafića i restorana, nekih oko 30 odsto radi po zakonu, odnosno poštujući obaveze prema konobarima i drugom zaposlenom osoblju. Većina radnika radi prekovremeno, što im naravno, nije dodatno plaćeno, nekih 50 odsto njih nije zdravstveno osigurano, niti znaju za pojam bolovanja, godišnjeg odmora i sličnih potpuno normalnih stvari u nekom drugom poslu – kaže Tatić.
On kaže da je udruženje kojem on pripada mnogo puta upozoravalo nadležne da ovakvim odnosom institucija prema sektoru ugostiteljstva bilo kakva strategija razvoja Banjaluke kao turističkog centra unapred osuđena na neuspeh.
– Sve ovo definitivno utiče na kvalitet usluge, koja na našim prostorima postaje sve lošija. Sve je manje školovane radne snage poput diplomiranih konobara ili kuvara, koji većinom traže posao u zemljama gde se njihovo znanje ceni i vrednuje. Ugostiteljski objekti su prepuni nestručnih radnika što se tiče školske spreme, radnog iskustva, znanja jezika i pravila ponašanja, što je siguran način da ostavite loš utisak na bilo kog gosta, a kamoli na strane turiste, koji po tvrdnjama gradske vlasti trebaju biti jedan od oslonaca razvoja banjalučke privrede – jasan je Tatić.
Hrvatska ima duplo veće plate
Kada se uporedi odnos primanja i uslova rada ugostiteljskih radnika u Banjaluci sa regionom ili inostranstvom, više je nego jasno zašto ostajemo bez kvalitetne radne snage.
U gradovima poput Pule u Hrvatskoj recimo profesionalni konobar zavisno od toga da li radi u hotelu, restorani ili kafiću minimalno zarađuje oko 1.000 – 1.200 KM, kuhar radi za 1.500 – 2.000 KM, pica majstor 1.300 – 1.500 KM, recepcionar oko 900 – 1200 KM, a čistačica oko 800 – 1.000 KM plus bakšiš. Naravno, kako idete dalje u Evropsku uniju plate i uslovi rada su još kvalitetniji.
