Prosečna kreditna zaduženost svakog stanovnika Republike Srpske za samo godinu dana porasla je za skoro 140 KM. Podaci Agencije za bankarstvo RS pokazuju da su građani RS krajem 2016. bili zaduženi 2.359, a u septembru lane čak 2.489 KM.
Njihova ukupna kreditna zaduženost u bankama prošle godine iznosila je 2,66 milijardi, a u MKO 250,4 miliona KM.
Tako je svaki stanovnik RS u bankama lane u proseku bio zadužen 2.273, a godinu pre 2.151 KM. Njihova zaduženost u MKO u ovom periodu porasla je sa 197 na 214 KM.
Kao i ranijih godina, najveći deo zaduženosti u sektoru fizičkih lica odnosi se na kredite za opštu potrošnju – skoro 1,5 milijardi KM.
Ovi krediti čine skoro 70 odsto ukupnih kredita koji su plasirani stanovništvu, a koji su za samo godinu dana porasli za 112,8 miliona KM ili za 8 odsto.
Prema namenskoj strukturi, najveće učešće imaju nenamenski gotovinski krediti koji iznose skoro 1,76 milijardi KM ili 87 odsto ukupnih kredita za opštu potrošnju.
Ovi krediti čine čak 63 odsto ukupnih kredita građana, sa stopom rasta od devet odsto u odnosu na kraj 2016. godine.
Ekonomisti objašnjavaju da građani posežu za potrošački kreditima da bi isfinansirali svakodnevne životne troškove, koje ne mogu podmiriti redovnim primanjima.
– Dok se zadužuju, većina građana uporedo traži novi posao za koji se nadaju da će im omogućiti da povećaju standarad i reše se zajmova. U suštini, samo odlažu finansijske nevolje i tonu u sve veći minus. Iz začaranog kruga zaduženosti teško mogu da izađu, jer plate stagniraju, a troškovi života rastu. Za većinu njih, poseban problem predstavlja svaki iole veći izdatak, koji ni približno ne mogu da servisiraju svojim primanjima – ističu ekonomisti.
Podaci nevladinog sektora pokazuju da je u poslednje dve godine prosečna plata u Srpskoj i Federaciji BiH porasla za jedan odsto, odnosno pet KM, dok je potrošačka korpa i dalje skoro duplo veća od prosečne zarade.
Oko 73 odsto radnika nalazi se u zoni relativnog siromaštva, dok je 45 odsto u zoni bližoj apsolutnom siromaštvu, sa primanjima ispod 500 KM.
Veljko V. iz Banjaluke kaže da je jesenas digao kredit od 2.000 KM, da bi obezbedio ogrev i spremio dete u školu.
– Za drva sam dao skoro 1.000 KM, a ostatak da dete obučem za školu i kupim knjige, te da nabavim prase. Znam da ću se dobro morati stegnuti da ove pare vratim, ali nisam imao drugog izbora. Po svemu sudeći, i ove godine ću morati u banku, jer platom od 700 KM ne mogu da uštedim ništa. Jedva uspem da platim režije i kupim dovoljno hrane – ističe naš sagovornik.
U udruženjima potrošača ističu da su podaci o porastu potrošačkih kredita pokazatelj da ljudi sve teže izlaze nakraj sa tekućim troškovima, odnosno da za svaki neplanirani izdatak posežu za kreditima.
Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženja građana “Don” iz Prijedora, kaže da to ne čudi, jer mnogi rade za plate kojima ne mogu da stignu ni one najosnovnije troškove.
– Zato je izdatak za, na primer, ogrev, zimnicu ili spremanje dece u školu veliki udar na njihov standard. Nemajući kud, zadužuju se po visokim kamatama. Onda uzmu drugi kredit, vrate stari, a ostatak iskoriste za neki novi izdatak iz domena pukog preživljavanja i tako u krug. Problem je što, kad jednom uđu, ljudi teško izlaze iz ovog začaranog kruga zaduženosti, jer troškovi života stalno rastu, a plate stagniraju. Zato ne čudi što potrošački krediti dominiraju nad ostalima – naglašava Marićeva.
Da se građani Srpske i BiH sve teže zaleću u zaduženje za neki privatni biznis, potvrđuju podaci prema kojima su krajem septembra lane po osnovu kredita za preduzetništvo bili zaduženi svega 212,9 miliona KM.
U poređenju sa ukupnom kreditnom zaduženošću stanovništva, ovi krediti trenutno iznose nepunih 2,5 odsto.
Prema podacima Centralne banke, ukupna kreditna zaduženost građana BiH krajem septembra 2017. godine iznosila je 8,52 milijarde, čiji najveći deo čine potrošački nenamenski krediti – 6,42 milijarde KM.
Dok ovi krediti unazad 10 godina beleže ogroman porast – od čak dva puta, krediti za preduzetništvo se trenutno kreću u iznosu koji su, otprilike, imali 2007. godine.
Zvanična statistika pokazuje da nenamenski potrošački krediti kredite za preduzetništvo šiju za više od 30 puta.
Raste i zaduženost preduzeća
Kreditna zaduženost privatnih preduzeća u BiH za godinu dana porasla je za oko 400 miliona KM, za razliku od prethodnog perioda kad su ovi krediti uglavnom stagnirali.
Zanimljivo je i to da su za godinu dana krediti odobreni firmama skočili za 5,3, a stanovništva 4,9 odsto, dok je ranijih godina uglavnom beležen značajniji porast zaduženosti građana.
Prema podacima Centralne banke BiH, krediti privatnim preduzećima su u aprilu lane iznosili 7,94 milijardi, a u istom mesecu 2016. godine 7,54 milijarde KM.
