Ovo je pokazala i analiza Direkcije za ekonomsko planiranje koja je došla do podataka da više od 40 odsto porodica u BiH ima poteškoća sa finansijskom situacijom.
Ništa čudno, s obzirom na činjenicu da je u BiH oko pola miliona nezaposlenih, dok plata u prerađivačkoj industriji iznosi 550 KM, a veliki deo penzionerske populacije preživljava od nekih 350 KM.
Svima njima je zajedničko to što jedva uspevaju da podmire čak i one najosnovnije troškove, pa neretko moraju da štede i na – hrani.
To znači da mnogi građani uglavnom kupuju one jeftinije i nekvalitetnije namirnice, dok one malo boljeg kvaliteta, samim tim i više cene, uglavnom zaobilaze u širokom luku.
Potvrda sve lošijeg životnog standard dolazi i iz radnji koje se bave prodajom hrane, iz kojih poručuju da je iz dana u dan sve više onih koji sve manje pazare.
– Zbog sve lošije platežne moći, za mnoge građane kupovina je postala prava noćna mora, jer ponekad nemaju para ni za najosnovnije namirnice. Skupu kozmetiku gotovo da i ne gledaju, a neretko se dešava da kupuju po dva jajeta, nekoliko krompira, par voćki… Uglavnom se interesuju za jeftinije suvomesnate proizvode i testeninu koja nije skupa – kažu trgovci.
Ekonomisti objašnjavaju da je ovo sasvim logičan potrošački scenario, s obzirom na činjenicu da su plate niske, a da troškovi života stalno rastu.
– Potrošačka korpa za jednu četvoročlanu porodicu košta preko 1.800 KM, a da je prosečna plata oko 830 KM. Posebno je zabrinjavajuće što skoro dve trećine radnika radi za manje od ovog iznosa, a zna se da trošak prehrane za porodicu iznosi skoro 700 KM. Činjenica je da mnogi građani jako teško žive, zbog čega je i potrošnja u padu. Biće još gore, s obzirom na to da primanja uglavnom stagniraju, a troškovi života rastu – objašnjavaju ekonomisti.
Podsetimo, prosečni troškovi života jedne četvoročlane porodice u Srpskoj za nepunu deceniju su skočili za skoro 300 KM, dok su plate u istom periodu porasle za 34, a penzije za 20 KM.
Analize Saveza sindikata RS pokazuju da je u junu 2009. potrošačka korpa koštala 1.568, a u istom mesecu lane 1.860 KM. U međuvremenu, prosečna neto plata je sa 794 porasla na 828, a penzija sa 321 na 341 KM.
Nije teško izračunati da bez dve plate od 1.000 KM, jedna četvoročlana porodica teško može da podmiri sve osnovne potrebe.
Reč je o primanjima dovoljnim da se plate režije, kupe dovoljno hrane i obezbedi tekuće održavanje domaćinstva.
Reč je o primanjima dovoljnim da se plate režije, kupe dovoljno hrane i obezbedi tekuće održavanje domaćinstva.
Međutim, takav scenario je u praksi za veliku većinu je u domenu naučne fantastike, pa su mnogi prisiljeni da smanjuju troškove, čak i kada je reč o najosnovnijim potrebama.
To je potvrdila i najnovija anketa o potrošnji u RS, tako je za samo četiri godine prosečna mesečna potrošnja jednog domaćinstva pala za 107 KM. Pad životnog standarda posebno se odrazio na trošak prehrane, koji je u pomenutom periodu sleteo za više od 15 odsto – sa 469 na 397 KM.
Ovo je još jedan pokazatelj da se životni standard građana RS u pomenutom periodu srozao, a nisu retki ni oni koji nemaju ni za hranu, zbog čega su prisiljeni da koru hleba traže u javnim kuhinjama ili kontejnerima.
Među njima su najbrojniji penzioneri, koji svojim primanjima jedva mogu da plate režije i kupe neophodne lekove.
U banjalučkom Udruženju penzionera ističu da su mnogi predstavnici ove populacije već odavno u ekstremnom siromaštvu.
– Ma koliko bili bolesni, ne mogu da kupe ni one najjeftinije lekove.
Imaju taman za jedan oskudan obrok, i to je to. Penzije se povećavaju mic po mic, dok cene skaču li, skaču. Zato ne čude sve češći prizori da se penzioneri pored kontejnerima otimaju za komad hleba – ističe član ovog udruženja Nenad Ratković.
Prema nekim istraživanjima, u BiH oko 30.000 ljudi preživljava zahvaljujući jednom obroku dnevno iz javne kuhinje.
U udruženjima potrošača ističu da je u zoni siromaštva oko 70 odsto građana.
– Oko 30 odsto njih nema ni za golu egzistenciju, a preživljava zahvaljujući obroku iz javne kuhinje. S druge strane, imamo i sloj koji zaista ni u čemu ne oskudeva, štaviše. Smatram da bi na luksuzne proizvode trebalo da se uvede veći porez, pa ko voli, neka izvoli. Na osnovne životne namirnice i lekove bi trebalo smanjiti stopu PDV-a, tako da se rastrete kategorije koje, ionako, jedva krpe kraj s krajem – poručuju iz ovih udruženja.
Raste siromaštvo
Ako zarade u BiH budu rasle tempom kao u prethodne dve godine, biće potrebno više od 15 godina da jedna prosečna plata bude dovoljna za kupovinu potrošačke korpe. Ovim tempom, kako je pokazala analiza Centara civilnih inicijativa, proći će više od 500 godina, pre nego penzija bude dovoljna za kupovinu potrošačke korpe.
– U protekle dve godine, prosečna plata u oba entiteta porasla je za jedan odsto ili za pet KM. To znači da životni standard građana stagnira, dok je potrošačka korpa i dalje skoro duplo veća od prosečne plate – objašnjavaju u CCI, čija je analiza pokazala da je 45 odsto radnika, sa primanjima ispod 500 KM, u zoni koja se približila apsolutnom siromaštvu.
