Rudo prati mnogo zanimljivih priča, poput one da ima reku najkraćeg toka, da je prvi grad koji se u ovoj zemlji gradio urbanistički. U malom gradiću na krajnjem istoku Bosne i Hercegovine, stanovništvo uglavnom živi od svog rada, od poljoprivrede i stočarstva. Fabrika i firmi nemaju, pa su uglavnom prepušteni sami sebi i milosti prirode.
FOTO: USAID / RAS SRBIJA
Sanja Mršović, majka Slavka Mrševića
Sa hiljadama drugih sudbinu deli i Sanja Mršević, koja je do sigurnije egzistencije odlučila doći uzgojem malina. Sanja je uspela zasaditi manji malinjak, ali obzirom na stanje na tržištu, otkupnu cenu i vremenske uslove koji u poslednje vreme ne idu u korist malim malinarima, to nije bilo dovoljno za život i izdržavanje porodice, piše Radio Sarajevo.
I nije Sanjina nesreća bila samo u nedostatku sredstava za život, već je proživela i pravu porodičnu dramu kada su pre dve godine njenom sinu, zbog blažeg oblika autizma, onemogućili pohađanje srednje škole.
Slavko, autistični mladić iz Rudog, iz škole koja mu je predstavljala najveću radost i jedini način uključivanja u drušvo, izbačen je iako je, kako roditelji tvrde, imao lekarsko uverenje koje garantuje mogućnost pohađanja nastave.
FOTO: USAID / RAS SRBIJA
Kada je ostao bez obrazovanja Slavko se ponovo našao u izolaciji, ali njegova majka nije odustajala. Uključenost u svakodnevnicu i osećaj korisnosti vraćala mu je kroz njegov angažman u proizvodnji malina. Međutim, osim sreće za Slavka, Sanja je kroz uzgoj malina sebi i porodici trebala osigurati egzistenciju.
Podrška ovoj porodici pružio je USAID Fond za podršku u razvoju biznisa.
Od novca koji je dobila Sanja je zasadila još jedan malinjak i sada se nada da će moći proizvesti sedam ili osam tona malina. Ako je posluže vremenski uslovi i otkupna cena bude dobra, Sanja se nada i lagodnijem životu. Od ovog novca kupili su i mašine za obradu zemlje, pa će rad u malinjaku biti lakši, ali i finansijski mnogo isplativiji.
Ovaj novac nije samo značio bolji život za Sanju, već i za nekoliko mladih koje angažuje za vreme berbe i pruža im priliku da zarade, jer u Rudom i nemaju mnogo mogućnosti za zapošljavanje. Ovaj novac značio je i vraćanje nade Slavku, autističnom s početka priče, koji sa majkom radi u malinjaku.
Slavko pomaže i u podvezivanju sadnica, ali i berbi plodova, jer Slavko to može. Nema fizičkih nedostataka, pun je snage i života i rad u malinjaku za njega je jedan vid terapije ističe Sanja. Podrške ne nedostaje ni od drugog sina. I on pomaže i vredno radi. Malinjak na obali Lima za ovu porodicu više nije samo izvor zarade, već i prostor sreće.
– Nada koju nam pruža ovaj malinjak jedna je od retkih svetlih tačaka koje imamo u ovoj borbi. Znači i meni i mojoj porodici, ali ponajviše Slavku. Ako još i naša borba uspe i Slavko se vrati u školu i mi ćemo biti sretna porodica – ističe Sanja.
Svakog dana na velikom odmoru Slavko Mršević još uvek odlazi do Srednjoškolskog centra Rudo kako bi video svoje prijatelje iz razreda i družio se s njima. Njegova borba za povratak u školu se nastavlja, a osećaj uključenosti i korisnosti do okončanja bitke, Sanja će mu i dalje pružati kroz rad u malinjaku.
Sanja je jedna od stotinu žena kojoj su USAID Program podrške marginaliziranim grupama i devet lokalnih uprava omogućili da pokrenu i razvijaju vlastiti biznis. Biznis koji im prvenstveno osigurava egzistenciju, samostalnost, ali i vraća veru u bolje sutra.
