Kada je dobio ćerku, jedan otac je mislio da mu je ona uništila život. Sada joj je napisao pismo, i u njemu sve objasnio…

Depresija nakon rođenja deteta uglavnom se veže za majke, velike promene u hormonima usled završetka trudnoće i porođaja uzrokuju to stanje. Taj problem se sve češće spominje u medijima i sve više žena upoznato je s postnatalnom depresijom i mogu pravovremeno da potraže pomoć. Međutim, veoma malo se govori o istom stanju kod očeva.

Može li uopšte muškarac patiti od depresije nakon porođaja? Ako mogu pokazivati simptome trudnoće, verovatno ni ova boljka nije nemoguća. Barem nije za jednog hrabrog oca koji je priznao da nije osećao ništa prema ćerkici kada se rodila. Naprotiv zamerao joj je što mu je uništila život.

Ros Hant prvih 12 nedelja nakon što mu se rodila ćerka Izabel nije mogao da prihvati tu činjenicu. Sada, 11 meseci nakon njenog rođenja, psihički je mnogo bolje, uživa u svojoj očinskoj ulozi. Svoja osećanja i sve šta je preživio odlučio je da pretoči u pismo u kojem objašnjava ćerki da oni nikako nije kriva zbog njegove depresije: Pismo je objavio britanski Metro.

Izabel,

Ovo pismo ću jako teško napisati, a verovatno će se još teže čitati. Ali ne brini, bitću s tobom kada ga budeš čitala. Neću dopustiti da ovo saznaš sama; želim da budem s tobom kada saznaš ono što želim da ti kažem. Sada imaš 11 meseci, a pišem zato što nikad ne znamo šta može da mi se dogodi u budućnosti.

A tema će biti lakša ako prvo budeš mogla da pročitaš da bismo zatim o tome razgovarali. Osim toga, želim da sve saznaš od mene, a ne od nekog drugog. Vidiš, kad si se rodila imao sam nešto što bi moglo da se nazove postnatalna depresija.

Nisam siguran koliko imaš godina sada kada ovo čitaš, šta znaš o depresiji, i koliko ćeš moći da je shvatš. U svakom slučaju tu sam da razgovaramo o tome, ili ako sam mrtav tvoja mama će to morati da učini. U tom slučaju, žao mi je što sam mrtav. Nadajmo se da znaš šta je smrt, u protivnom neko od nas će morati da objasni i to. Znači kad god budeš ovo čitala, biće to jedan zabavan dan. Gde sam stao? Izvinjavam se. Tata voli da priča gluposti i da skrene s teme. Usuđujem se da kažem da si do sada već na to naučila.

Biću iskren i reći ću ti da mi je period kada si bila beba bio veoma težak. Čak se i ovih dana mučim, nikako nisam savršen tata. Voleo bih da mi je ovo bilo lagano, ali koji god da je razlog, 0jednostavno nije. Ali moraš da znaš ovo: ti osećaji nikad nisu bili ono što sam ja. Vidiš postoji nešto u tati što se zove depresija. Bilo je to u meni mnogo dugo i verovatno će ostati uvek u nekom obliku. Ali nikad nisam mislio da će pokušati da mi kaže kako te ne volim. Znaš, depresija može da natera osobu da misli o groznim stvarima bez njihove kontrole, može osobu da natera da se oseća nesrećno, ljuto ili čak gore – da natera osobu da ne oseća ništa. A to je meni često činila.

Ništa od toga nije tvoja krivica. Ne želim da osećaš krivicu za bilo šta od toga. Ti si bila neverovatna beba, a nadam se da ćeš biti i neverovatno dete, ali ništa od tog nije bilo bitno. Mojoj depresiji nije bilo stalo koliko si ti dobra ili loša. Samo mi je govorila da te ne volim i da pobegnem. Srećom, nisam poslušao. Moj život bi bio sasvim drugačiji da jesam.

Ko zna, možda nećeš više biti jedinica. Možda ćemo dobiti svoje drugo čak i treće dete. Možda ćemo tvoja mama i ja biti razvedeni pa ćemo se viđati svaki drugi vikend. Ako je to slučaj, to je bez veze. Šta je razvod? Sada ću morati i to da objasnim? Nisam baš dobar u tome. Šta god se događa u tvom životu ovog trena, samo znaj ovo: bez obzira koliko je loše bilo tada, uvek ću te voleti. Znam da ćeš imati mnogo pitanja oko svega. A hteo bih da budem neko s kim ćeš moći da razgovaraš o svemu. Ovo pismo je samo početak razgovora.

Voli te tata.

Izvor: 100posto.hr