Da li su samo razmaženi, ili tu ima nešto više, ozbiljnije?
Vrlo često čujemo od tinejdžera da im je život “katastrofa”. Da im ništa nije dozvoljeno. Sve što zaista žele im je nedostupno, uskraćeno ili zabranjeno. I za ono što im se dozvoli najčešće budu ucenjeni, prvenstveno uspehom u školi, primernim ponašanjem i poslušnošću, pa im presedne.
To što ste svom detetu kupili telefon koji je želelo, jaknu i patike čije cene prevazilaze mogućnost Vašeg budžeta, (ali ste se nekako stisli), to što se odlazak na preskupu ekskurziju ne dovodi u pitanje, kao ni odlazak na sve rođendane, žurke, bioskop sa društvom, a onda na picu ili sok…sve to kao da se ne računa, kao da “pada sa neba”, a ne da se plaća novcem koji ste teško zaradili i jedva rasporedili da pregurate do sledeće plate.
Kako to da su ta naša deca baš toliko nezahvalna?
Foto: Pixabay.com/Da li je zaista toliko biti tinejdžer?
Stavite se Vi na mesto jednog tinejdžera koji svakog jutra mora da prekida san i da ustaje iz toplog kreveta, mora da se, onako pospan, sprema za školu, da razmišlja o knjigama, rasporedu časova, užini ili novcu za istu.
U školi strepi da li će ga danas nastavnik pitati ili neće. Dok odgovara podjednako misli na gradivo, na ocenu koju će dobiti i da li ćete Vi kao roditelj biti zadovoljni, pa kako onda da se koncentriše?
Sluša grdnje i prekore nastavnika, verovatno i povremeno podsmevanje drugarica i drugova iz razreda.
Dolazak kući bi trebao da bude dolazak u oazu mira, sreće, harmonije. Povratak u sigurno gnezdo…
Ali ne, tamo su roditelji sa svojim zahtevima: ostavi telefon, ugasi TV, uzmi uči, idi do prodavnice, sredi sobu, pomoz mi oko ovoga ili onoga!
Tu su brat ili sestra, pa još i sa njima mora da deli skoro sve što bi hteo samo za sebe.
Ako ima sreće u svemu tome neće biti još i roditeljskih svađa.
PA GDE SAM TU JA??? Pita se Vas tinejdžer.
Foto: Pixabay.com/Evo kako da izađete na kraj sa najvećim problemom roditeljstva
I ako je, na primer, gledao TV već sat i po, Vi ga svojim zahtevom prekidate, uskraćujete mu zadovoljstvo, mogućnos da radi ono šta hoće, namećete mu zadatke koji mu nisu prijatni.
PA GDE SAM TU JA??? Pitate se i Vi.
I Vi ustajete rano da idete na posao, tamo se brinete da li će sve biti kako treba, da li će Vas šef kritikovati, da li ćete uraditi nešto zbog čega će Vam se kolege podsmevati? Kada dođete kući strepite od zahteva svoje dece jer im uvek treba nešto, a Vi ne znate hoćete li moći to da im priuštite?
Kad god Vam padne na pamet da se poredite sa svojim tinejdžerom, setite se da ste Vi zrela osoba, a da se on nalazi na putu ka zrelosti. Da je ta faza, kada nije više dete, a još uvek nije odrastao čovek, jedna od najburnijih i najkonfuznijih faza u njegovom životu. Da je zbunjem promenama koje se dešavaju na njemu i unutar njega i da treba vremena da ih prihvati i navikene se na njih.
Razumite da ono što vi kao zreo čovek imate, za razliku od njega, su sposobnosti odlaganja zadovoljstva, podnošenje osujećenja i razočarenja, osetljivost za potrebe drugih, mogućnost razumevanja tuđih emocija i sposobnost kontrole ponašanja, a kod tinejdžera je to sve još uven u fazi razvoja.
Tako da sledeći put kada budete hteli da mu zamerite nešto, probajte da zamislite sebe bez svih ovih sposobnosti i kakve bi Vaše reakcije bile. Naravno nije ideja odustati od zahteva koji su važni i potrebni, ali način na koji se oni postavljaju sigurno može da se prilagodi.
Naoružajte se razumevanjem i strpljenjem. Videćete biće lakše i Vama i detetu.
