Staro vjerovanje za maj: Običaji koji se decenijama prenose s koljena na koljeno!

Srpski narodni kalendar ima skup manje-više nepisanih pravila za svaki mesec u godini, kojih se srpski narod vekovima pridržavao

Maj mesec se prema crkvenom tumačenju naziva carski, u staroj slovensko – srpskoj tradiciji nazivan je traven, a u tradicionalno srpskoj cvetanj ili cvetnik. Srpski narodni kalendar ima skup manje-više nepisanih pravila za svaki mesec u godini, kojih se srpski narod vekovima pridržavao.

Tako se maj od davnina smatra mesecom u kom se zaljubljuju čak i oni koji kažu da nisu nameravali niti sebe smatraju osobom zaljubljive prirode.

Zbog toga su i osobe koje se rode u maju ovakve. Vesele su i po prirodi vedra duha. Oštrog pogleda, sklone ka naukama i učenju. Pametne su, pa će novac lako zarađivati, ali isto tako i brzo trošiti i zbog toga mogu da imaju velike nevolje. Naizgled su mirne, ali zapravo lako planu i tada mnogo govore. Reč je o otvorenim osobama koje odmah „u brk” kažu šta hoće i šta o osobi misle. April im je baksuzan mesec i tada će imati svakakve štete. Treba da se paze bolesti stomaka.

Maj mesec se smatra granicom između zime i leta, a sve ritualne radnje koje se vrše u vezi su sa zdravljem ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Najviše magijskih rituala u predhrišćansko doba vršeno je oko Đurđevdana, jer je od tog dana zavisilo kakav će biti čitav maj.

Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.

Iz tog perioda potiče i kićenje vrata, prozora i čitave kuće raznim biljem, kako bi godina i dom bili “berićetni” – “da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru”. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.

Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem “da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem “da budu zdravi kao zdravac“, koprivom “da kopriva opeče bolesti sa njim” i selenom “da im duša miriše kao selen”.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Stil