Novoosnovano Srpsko kulturno društvo “Sava Mrkalj” u kanadskom gradu Vindzoru u subotu 28. aprila 2018. godine predstavilo se srpskoj zajednici iz tog dela Kanade i Detroita. Na njihovom prvom Saboru govorilo se najviše o ličnosti iz naziva Društva – Savi Mrkalju (1783-1833.) Kordunašu koji je reformisao srpsku ćirilicu i srpki jezik i u tom delu značajno uticao na Vuka Karadžića. Uz prigodnu besedu o značaju Mrkaljevog rada recitovani su i Mrkaljevi stihovi, a njegovu najpoznatiju pjesmu “More zala ov’je svet” za ovu priliku je na engleski jezik preveo Mihajlo Petrović.
1 od 21
Književnica iz Toronta Gordana Petković Laković je u svojstvu sekretara Srpske Nacionalne Akademije i kao član i aktivista srpsko-kanadskog udruženja pisaca “Desanka Maksimović” predstavila gosta iz Beograda, srpskog pisca Labuda Dragića. Dragić je besedio o Kordunu i Savi Mrkalju.
Zabavni kutak za decu bio je takođe u znaku ćirilice.
-U učionici Škole “Nikola Tesla” koja deluje pri parohiji “Sveta Petka“ ovde u Vindzoru Milica Stefanovski je promovisala dječiju knjižicu za crtanje koja je bila posvećena Kordunu, Savi Mrkalju i Svetoj Petki. Deca su predano bojali stranice ove interesantne knjižice, dok im je Milica pričala o Kordunu i Mrkalju, objašnjava domaćin kordunaškog sabora u Vindzoru Pero Kovačević.
Svečanosti su prisustvovali i vindzorski svešetnici Milan Jovanović, Miroljub Todorović i Jovica Ćetković koji je poželio novoosnovanom Srpskom kulturnom društvu što više sličnih okupljanja u kojima se neguju uspomene na Kordun i njegove znamenite ličnosti.
Muzički program je bio posvećen kordunaškoj ojkači koja je u Republici Srbiji registrovana kao nematerijalna kulturna baština. Te večeri, iako daleko od rodnog kraja, mogla se čuti izvorna kordunaška pjesma u izvođenju etno rupe „Ćemer„ iz Toronta. Ova grupa pored pesme neguje i običaje sa Korduna, a nastupaju u autentičnim nošnjama, od kojih su neke starije od sto godina. Članice Srpskog društva Kordun iz Toronta prikazale su običaje prela. Gostima su služena autentična kordunaška jela koja su pripremile članice Društva ”Sava Mrkalj” i Mile Perenčević, poznati stručnjak za pečenje sa ražnja.
Veče je završilo „kordunaškom zabavom“ a pevali su „Sinovi Korduna“, Mile Pašić, Momo Stanić i Vuk Jon.
Srpsko kulturno društvo „Sava Mrkalj“ u Vindzoru je osovano u oktobru prošle godine i u svom programu planiraju različite aktivnosti kao što su izložbe, promocije, gostovanja umetnika, a neće izostati ni ovakove zabavne.
P.K-S.D.
Foto: Nikolina Krndija i Miša Zagorac
PRIHOD ZA POMOĆ
Sav prihod sa kordunaškog sabora u Vindzoru biće upućen u humanitarne svrhe. Tako je deo sredstava namenjen za renoviranje spomenika ustaškog terora u selu Perna na Kordunu i kupovinu tri izrezbarena drvena stalka za ikone za Svetu Petku u Vindzoru (Lejkšor). Biće upućena i pomoć za spas crkve ”Sveta Trojica” u Maloj Popini u Lici. Kordunaši iz Vindzora nisu zaboravili i mesto gde danas najviše živi Krajišnika, to su Busije kraj Beograda. Tamošnjem KUDu „Ćirilo i Metodije“ koje neguje ire i običaje sa prostora Krajine, biće takođe dodeljena novčana pomoć.
IZ BESEDE LABUDA DRAGIĆA
„Sudbina Kordunaša je tragična kao i svih srpskih perifernih oblasti u imperijalnim castvima jednako kao i u doba ekstremnih ideologija nacizma i komunizma.
Srbi kao bogoljubiv i pravdoljubiv narod preživeli su u ovim carstvima svakakve torture progone a u doba NDH, koja je zloguko nedonošče austrougarske imerije koje je nastavilo sa usavršavanjem logorske politike, i genocid. Iz toga vremena, a nakon zločinačkih pohoda ustaških hordi zapamćena je i tužna popijevka Na korunu grob do groba, traži majka sina svoga… Neka se nikad ne ponovi!“
