Nakon što su svojim akcijama zadivile celu Bosnu i Hercegovinu pomažući malim, velikim ljudima, bez obzira na to ko su, časna sestra Blanka Jeličić i mualima Šejla Mujić-Kevrić, nastavljaju svoju humanu misiju. Ovaj put ideja dobra značajno se proširila i na druge organizacije i dobre ljude, a rezultat je uistinu veliko dobro delo.
Naime, Udruženje žena Medžlisa Islamske zajednice Livno, Marijansko-Vinkovska mladež, Udruženje građanki “Grahovo” nedavnom zajedničkom prodajom kolača i palačinki na trgu u Livnu pomogli su pravoslavnu porodicu samohranog oca Viktora Plavčića iz Bosanskog Grahova s petoro dece.
Ovi primeri su dokaz koliko malo treba da bi se zidovi mržnji i predrasuda rušili, da bi se, nasuprot tome, umesto tenzija, razvijali uistinu iskreni dobrosusedski odnosi i tolerancija.
Tokom humanitarne akcije sakupljeno je 1.284 KM (656 evra), a celi prihod je namenjen za kupovinu nameštaja porodici Plavčić. Njima je u međuvremenu obnovljena i kuća, i to zahvaljujući humanitarnim aktivnostima, prvenstveno Udruženja građanki “Grahovo”, koje vodi Danka Zelić.
U sklopu cele akcije održan je i treći po redu humanitarni turnir u uličnoj košarci pod nazivom “Košarkom za toleranciju”. Nastupile su mlade košarkašice iz Livna, Glamoča i dve ekipe iz Trebinja, a sve četiri ekipe su, kako su ranije preneli mediji, proglašene pobedničkim, dobivši pehare, a igračice zlatne medalje.
One su svojim nastupima dale ključan doprinos uspehu ove humane misije. Inače, i ove godine organizatori turnira bili su Koalicija “Uvažavanje”, u sklopu koje deluju i Udruženje građanki “Grahovo” i ženski košarkaški klub Livno.
Podršku turniru, uz spomenute organizacije i osobe, pružili su i OSCE u BiH, “Kap ljubavi” iz Tomislavgrada i drugi.
Zajedno sa odličnim mladim sportašicama, medalje su uručene i praktično nositeljkama zajedničke saradnje u realizaciji ove lepe ideje, sestri Blanki Jeličić i Šejli Mujić-Kevrić. Mualima Mujić-Kevrić posebno podvlači važnost ovih događaja radi rušenja predrasuda.
– Bez obzira na različitost koja me karakteriše zbog mahrame koju nosim, kao prvog znaka da sam muslimanka, ja sam lično prvi put tada osetila, da tako kažem, slobodno, značajno, da pripadam, da nisam isključena. Osećam da pripadam tom društvu koje je, ipak, većinski katoličko. Osećala sam se posebno što pred tolikom ljudima mogu kazati da, bez obzira na moju versku pripadnost, mogu biti korisna zajednici, i to bez obzira koja to zajednica bila – rekla je Šejla Mujić-Kevrić.
