Ubistvom Siniše Milića i Dragoslava Miloradovića postaje jasno da je klan Luke Bojovića, nakon sukoba sa “starom gardom” početkom dvehiljaditih i krvne osvete sa Šaranovićima, ušao i u treći krimi-rat.
Godine mirnog napredovanja klana u Srbiji, koji nije “upokojilo” ni Bojovićevo hapšenje ni presuda na 18 godina robije koja je usledila u Španiji, okončane su ovog proleća. Dva ubistva istaknutih pripadnika grupe u razmaku od samo tri nedelje to i potvrđuju, premda ni policija ni nadležna tužilaštva zasad nemaju naznake ko bi mogao da stoji iza njih. U svakom slučaju, likvidacije Miloradovića i Milića predstavljaju nastavak hronologije krvavih obračunavanja u Bojovićevom klanu i oko njega.
2003 – BORBA ZA VLAST
Nasilje je, uostalom, i bio metod formiranja, jačanja i sticanja dominantnog položaja ove grupe u srpskom podzemlju. Optužnica Specijalnog suda iz 2011. godine detaljno je o tome govorila tereteći Bojovića i pripadnike njegovog novog zemunskog klana – Miloša Simovića, Vladimira Milisavljevića i Sretka Kalinića – za niz likvidacija i pokušaja ubistava u podzemlju 2004. godine. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) Bojovića i ostale je teretilo za ubistvo Branka Jeftovića Jorge i za pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kao i za ubistvo njihovih telohranitelja. Ovi zločini bili su navodno motivisani željom Bojovića da se osveti za smrt svog kuma Željka Ražnatovića Arkana. Bojović i Milisavljević su, ipak, oslobođeni krivice za ova dela, iako je Kalinić pred sudom rekao da je sve zločine naručio upravo Luka.
FOTO: RAS SRBIJA
2009 – KRVNA OSVETA
Umesto da ga oslabi, hapšenje glavnih egzekutora i opasni obračuni samo su učvrstili status klana, koji je ubrzo osvojio primat u podzemlju. Čim je izašao iz prvog rata, Bojovićeveva grupa ponovo je zaratila i opet – zbog ličnih razmirica.
Ovoga puta, nestanak Slobodana Radonjića, kumčeta Branislava – Brane Šaranovića, pokrenuo je zlu krv između dve porodice. Zvanično, početak onoga što će u analima srpskog kriminala ostati upisano kao najduži i nakrvaviji rat klanova, označilo je ubistvo Šaranovića. Njegov brat Slobodan zakleo se da će ga osvetiti i u sledećih osam godina u ratu porodica pašće najmanje osam žrtava. Među njima i Nikola, brat Luke Bojovića. I opet se ovim obračunima bavilo Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je pred sud izvelo ubice Bojovića i Miloša Vidakovića.
Prvooptuženi Slobodan Šaranović pravdu nije dočekao – ubijen je u Budvi prošle godine.
Neposredni egzekutori – Saša Cvetanović i Miloš Vojnović – osuđeni su na višegodišnje robije, ali je navodni organizator ubistava Miloš Delibašić oslobođen krivice.
2018 – MISTERIJA
I opet, ni dugotrajni sukob sa Šaranovićima ni hapšenje Bojovića 2012. godine nisu eliminisali ozloglašeni klan. Upravo suprotno: u godinama krvne osvete ponovo su ojačali svoju poziciju, a danas neke druge “vođe” služe kao produžena ruka Bojovića u Srbiji. Šta je povod za treći rat, zasad je misterija. Motive za njega objašnjavaju dva suprotstavljena narativa. Prema prvom, Bojovićev klan ni kriv ni dužan našao se usred krvavog obračuna dva kotorska ganga – škaljarskog i kavačkog. “Škaljarci” – pogotovo barski ogranak pod vođstvom pokojnog Luke Đurovića – i jesu godinama unazad bili pouzdani partner Bojoviću, ali da li su bili dovoljno povezani da “kavčani” i na njih upere nišane – ostaje da se vidi. Drugi narativ kaže da su smrti Miloradovića i Milića zapravo deo razračunavanja u samom klanu, u borbi za prevlast unutar grupe. I ova priča će ostati nepotvrđena do neke nove optužnice TOK-a.
Osuđen u Španiji, slobodan u Srbiji
Svi spomenuti slučajevi ubistava s kojima je Bojović povezivan u Srbiji nikada nisu dobili pravosudni epilog. Sretko Kalinić jeste priznao ubistvo Jorge i optužio Bojovića da je naručio likvidacije Draškovića i Nedovića, ali njegovo svedočenje nije bilo dovoljno za osuđujuću presudu. Za ubistva braće Šaranović, kao i nestanak Slobodana Radonjića i smrt njegovog oca Danila, niko nikada nije bio ni osumnjičen, a kamoli uhapšen.
Nema osumnjičenih za likvidaciju Bosketa: Motiv ubistva nepoznat
Nezvanična saznanja “Blica” kažu da je istraga ubistva Siniše Milića, šefa obezbeđenja Bojovićevog klana u Srbiji koji je u ponedeljak raznesen u napadu bombom u centru Beograda, i dalje u toku.
Policija u ovom trenutku analizira snimke sa sigurnosnih kamera, razgovara sa porodicom i prijateljima žrtve, analizira tragove eksploziva i pokušava da utvrdi gde je proizveden. Motiv i osumnjičeni nisu ni na vidiku. Siniša Milić je, prema operativnim podacima kojima raspolaže MUP, šef obezbeđenja Filipa Koraća, jednog od istaknutih članova klana Luke Bojovića, koji se nalazi u zatvoru u Španiji. Boske je bivši pripadnik Specijalnih antiterorističkih jedinica (SAJ) RS, a hapšen je i u Beogradu u novembru 2015. u slučaju praćenja premijera Aleksandra Vučića. Tada je utvrđeno da je ukupno osam puta tokom 24 sata zatečen u svom „audiju A8“ u blizini adrese na kojoj stanuje premijer, a koju je obilazio i nadgledao.
Bomba ispod sedišta
Kako se sumnja, eksploziv koji je korišćen u ubistvu Siniše Milića, zvanog Boske, najverovatnije je plastični eksploziv, razorni C-4. Sumnja se da su bombu podmetnuli pod automobil, a onda ga pratili i aktivirali je telefonom.
Istraga treba da utvrdi s kojim poslovima Milića je ovo ubistvo povezano i da li je i ranije primao upozorenja.
– Moguće je da njegovo ubistvo ima veze sa nekim ranijim likvidacijama u Beogradu i Crnoj Gori – navodi se iz istrage.
